U ranim jutarnjim satima u sredu (25. februar) jedan gliser se približio obali Kube. Navodno je stigao sa Floride i u njemu se nalazilo deset kubanskih emigranata. Kada je naišao na patrolni brod kubanske obalske straže, došlo je do razmene vatre. Četvoro putnika sa glisera je ubijeno, šestoro ranjeno.

Vlada u Havani je kasnije saopštila da su emigranti nameravali da se „teroristički infiltriraju“ u Kubu. Na brodu su, kako se navodi, pronađeni oružje, eksplozivne naprave i panciri.

Američki državni sekretar Marko Rubio najavio je nezavisnu istragu incidenta. Naglasio je da se ne radi o zvaničnoj operaciji SAD i da u njoj nije učestvovalo američko državno osoblje. Pucnjavu na otvorenom moru nazvao je „krajnje neuobičajenom“, ali je poručio da su SAD spremne da „adekvatno reaguju“ kada sve činjenice budu poznate.

Koju ulogu ima Marko Rubio?

Incident se dogodio u trenutku izuzetno zategnutih odnosa između SAD i Kube, čemu u velikoj meri doprinosi upravo Marko Rubio. On ima poseban odnos prema toj karipskoj državi, udaljenoj manje od 150 kilometara od obale Floride.

Rubio je sin kubanskih imigranata i otvoreno govori o tome kakvu političku budućnost priželjkuje za domovinu svojih roditelja. „Voleli bismo da vidimo promenu režima“, izjavio je još u januaru tokom saslušanja u američkom Senatu.

„To ne znači da ćemo aktivno izazivati tu promenu“, dodao je, ali je istakao da bi za SAD bilo od velike koristi kada Kuba više ne bi bila pod vlašću „autokratskog režima“.

Kakav pritisak SAD vrše na Kubu?

SAD trenutno preduzimaju sve kako bi maksimalno oslabile vlast u Havani. Marko Rubio se smatra glavnom pokretačkom snagom američke politike prema Latinskoj Americi. On je imao ključnu ulogu i u akciji koja je u januaru dovela do hapšenja tadašnjeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Američka vojna intervencija u Venecueli imala je teške posledice i po Kubu, jer su time presušile vitalne isporuke nafte iz Karakasa. Uz to, SAD su zapretile kaznenim carinama svakoj trećoj zemlji koja bi pokušala da snabdeva Kubu naftom.

Od tada su višesatni nestanci struje postali svakodnevica na ostrvu. Vlada je skratila radno vreme i nastavu, dok su autobusi i vozovi u mnogim delovima zemlje obustavili saobraćaj.

Ujedinjene nacije su već upozorile na „humanitarni kolaps“, jer akutni nedostatak energije i goriva paralizuje hlađenje hrane, snabdevanje lekovima i rad pumpi za vodu.

Rubio je u međuvremenu najavio minimalno ublažavanje pravila za izvoz nafte ka privatnom sektoru na Kubi, ali je istovremeno poručio da će dozvole odmah biti ukinute ukoliko gorivo bude preusmereno vojsci ili državnim institucijama.

Zašto SAD Kubu smatraju toliko opasnom?

Vašington Kubu vidi kao „izuzetnu pretnju“ po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku. Krajem januara američki predsednik Donald Tramp je čak proglasio i nacionalno vanredno stanje.

SAD optužuju kubansko rukovodstvo da pruža uporište neprijateljskim državama i akterima. Prema navodima Vašingtona, Kuba je domaćin najveće ruske prekookeanske stanice za elektronsko izviđanje, čiji je cilj prikupljanje osetljivih bezbednosnih informacija iz SAD. Takođe se navodi da Havana sve prisnije sarađuje sa Kinom.

Američke obaveštajne službe navodno su identifikovale najmanje četiri kineska špijunska objekta na ostrvu, sposobna da nadziru američke vojne operacije i komunikacione kanale.

Vašington optužuje Kubu i da pruža utočište međunarodnim terorističkim organizacijama, poput palestinskog Hamasa ili libanskog Hezbolaha. Iako za te tvrdnje nema javno dostupnih obaveštajnih izveštaja ni drugih dokaza, SAD su Kubu uvrstile na listu država sponzora međunarodnog terorizma.

Osim toga, SAD širenje komunističke ideologije od strane kubanskog režima smatraju direktnom pretnjom sopstvenim regionalnim interesima.

Od kada postoji sukob?

Sukob između SAD i Kube traje još od Kubanske revolucije 1959. godine. Tada je Fidel Kastro svrgnuo diktatora Fulhensija Batistu, kojeg su podržavale SAD, i ubrzo potom započeo nacionalizaciju američkih kompanija.

Već 1961. SAD su uz pomoć naoružanih kubanskih emigranata pokušale da sruše mladi Kastrov režim. Međutim, invazija u Zalivu svinja doživela je krah, što je Kubu dodatno približilo Sovjetskom Savezu.

Iz straha od nove američke invazije, Fidel Kastro je dozvolio raspoređivanje sovjetskih nuklearnih raketa na ostrvu, što je 1962. godine dovelo do opasne Kubanske raketne krize, koja je jedva okončana bez većeg sukoba.

U jeku te krize SAD su uvele ekonomski embargo protiv Kube, koji je i danas na snazi. Diplomatski odnosi dve zemlje ostali su zamrznuti. Iako je tokom mandata Baraka Obame došlo do kratkotrajnog približavanja, sankcije su ponovo pooštrene tokom prvog mandata Donalda Trampa, a potom i za vreme Džoa Bajdena.

Od Trampovog drugog mandata i imenovanja Marka Rubija za državnog sekretara, Vašington dodatno pojačava pritisak.

„Ako kubanski narod pati, to je zato što režim stoji na putu pomoći“, izjavio je Rubio povodom nedavnog incidenta kod kubanske obale. Poručio je da će SAD smanjiti pritisak tek kada vlast u Havani svom narodu omogući „političku i ekonomsku slobodu“.