Oliver Entoni (30) je do 8. avgusta 2023. bio potpuno nepoznat čovek: običan siromašni radnik, koji je svoje pesme u kantri stilu snimao mobilnim telefonom i slao ih radiju Zapadne Virdžinije RADIOWV. Nadao se uspehu: par stotina hiljada klikova.

A onda je njegova pesma „Bogataši severno od Ričmonda" buknula na Jutjub kanalu RADIOWV: za manje od nedelju dana strimovana je preko 17,5 miliona puta, a u međuvremenu skoro 40 miliona puta. Skoro preko noći osvojila je top-liste. Uspon poput rakete, „bez presedana", ocenjuje muzički magazin Billboard.

O čemu se radi u pesmi „Bogataši severno od Ričmonda"?

„Prodavao sam dušu, radio prekovremeno po ceo dan za pišljivu platu, 
da mogu da budem ovde napolje i traćim svoj život, da se odvučem kući i utopim brige (u piću). 
Sramota u šta se pretvorio svet, za ljude kao što sam ja, za ljude kao što si ti. 
Voleo bih da se probudim i da to nije istina, Ali, istina je, o istina je.“

To je početak pesme, u originalu „Rich Men North of Richmond". Ričmond je inače glavni grad Virdžinije, države u SAD u kojoj živi autor - a na severu je Vašington, glavni grad i politički centar SAD, udaljen samo nekih 150 km.

„Ti bogataši severno od Ričmonda,
Gospod zna, svi oni samo hoće potpunu kontrolu
hoće da znaju šta misliš, hoće da znaju šta radiš
I misle da ti to ne znaš, ali ja znam da ti to znaš.
Jer tvoj dolar ne vredi ni lule duvana, beskrajno oporezovan
Zbog bogatih ljudi severno od Ričmonda.“

Eto o čemu peva Entoni iz svoje nedođije u SAD. Kasnije, nešto više o njemu.

I demokrate i republikanci prepoznali poruku

Oliver Entoni je potpouno iznenađen svojim uspehom, time što je preko noći osvojio srca miliona, napadajući političku elitu. Jer, nije prvi koji piše tužne pesme o bedi, o obespravljenima u svojoj zemlji, a pritom i nije baš neki muzičar - čega je i sam svestan. Čini se da se pojavio u pravom trenutku.

Osvajanje ogromne publike kritički obojenim tekstovima, nije ostalo nezapaženo ni u političkom Vašingtonu. I to i kod vladajućih demokrata i republikanca, jer se i jedni drugi već zaukavaju za sledeće predsedničke izbore u novembru 2024. 

Demokratski senator Kris Marfi iz Konektikata gde uglavnom žive dobrostojeće demokrate, takođe se oglasio na X-u.

„Mislim da ovo treba da slušaju naprednjaci. Delom jer to je dobra melodija, ali i zato jer pokazuje put prestrojavanja. Entoni peva o bezdušnosti rada, lošim platama i moći elita. Sve su to problemi za koje levičari imaju bolja rešenja od desničara", poručuje Marfi.

Mardžori Tejlor Grin, republikanska kongresmenka koja važi za krajnju desničarku, inače iz južne savezne države Džordžije gde je bivši predsednik Donald Tramp upravo morao da se na kratko prijavi u zatvor, na platformi X je napisala da je Entonijeva pesma ta „koju treba da čuje Vašington D.C."

„To je himna zaboravljenih Amerikanaca do kojih našoj vladi više nije stalo. To su moji ljudi, vredni dobri ljudi i žene koji drže Ameriku. Boriću se za njih svaki prokleti dan" piše Tejlor Grin.

Sam Entoni sebe politički stavlja „tačno u sredinu". Na koncertu 19. avgusta u Severnoj Karolini, za TV „Fox News" je izjavio: „Ne verujem da će naša zemlja preživeti još jednu generaciju ako se nastavi ovako. Moramo da se vratimo korenima onoga što je ovu zemlju nekada činilo velikom."

Ko je Oliver Entoni?

Nedelju dana nakon što je objavio pesmu i, kako kaže, ne mogavši da se izbori sa destinama hiljada mejlova i poruka, odlučio je da se sam predstavi na Fejsbuku.

Pravo ime mu je Kristofer Entoni Lunsford. Umetničko ime Oliver Entoni uzeo je u čast svog dede a i da skrene pažnju na vreme takozavne velike depresije, teškog života 1930-ih svog pretka, ali i mnogih drugih ljudi tada.

Živi u Farmvilu, sa svoja tri psa. „2019. sam platio 97.500 dolara za zemlju i još uvek dugujem oko 60.000 dolara. Živim u polovnoj kamp kućici sa ciradom na krovu, koju sam kupio za 750 dolara." Na toj zemlji želi da napravi malu farmu za uzgoj stoke.

Kaže da je sa 17 godina (2010.) napustio školu i da je radio razne poslove.„Radio sam u trećoj smeni, 6 dana u nedelji u pravom paklu, za 14,50 dolara na sat (bruto). 2013. sam pao na poslu i slomio lobanju. To me je nateralo da se vratim kući u Virdžiniju". Zbog komplikacija od povrede, oko 6 meseci nije mogao da radi.

„Od 2014. do pre samo nekoliko dana, radio sam u svetu industrijske proizvodnje. Širom Virdžinije i Karoline, upoznao sam desetine hiljada drugih koji su radili kao ja. Po ceo dan, svaki dan, poslednjih 10 godina proveo sam slušajući istu priču. Ljudi su TAKO prokleto umorni od zanemarivanja, podela i manipulacija".

„Ja nisam ništa posebno. Nisam dobar muzičar, a nisam ni neki baš dobar čovek. Poslednjih 5 godina borio sam se sa problemima sa mentalnim zdravljem i koristio alkohol", kaže otvoreno i potom osipa paljbu:

„MRZIM način na koji nas je internet podelio. Internet je parazit, koji inficira umove ljudi. Protraćeni sati, zaboravljeni ciljevi, voljeni koji sede u kućama jedni pored drugih po ceo dan - fokusirani na tehnologije koje su napravile ruke drugih jadnih duša, oznojanih radnika u fabrikama u nekoj stranoj zemlji".

Muzičar za sada odbija milione, kamione i stadione

Oliver Antoni se bavi muzikom od 2021. Koncerte održava na stočnim pijacama, po lokalnim klubovima i festivalima, često besplatno. Pre koncerta malo čita iz Biblije. Ne žuri da potpiše ugovor sa nekom diskografskom kućom:

„Ljudi u muzičkoj industriji me zbunjeno gledaju kada odbijem ponude od osam miliona dolara", napisao je takođe na Fejsbuku i dodao da ne želi da ide na velike turneje, pompu i stadione.

„Ne želim da budem u centru pažnje." Kaže da su njegove pesme doprle do miliona ljudi, jer: „Nema ulepšavanja, nema agenata, nema gluposti. Samo jedan idiot i njegova gitara".

Još nema ni svoj veb sajt. Kaže da radi na tome sa svojim ljudima, i da će biti i internet prezentacije i većih koncerata, „samo želi da stvari ostanu u lokalnom i porodičnom vlasinštvu". A to u ovom svetu i ovim vremenima sigurno nije jednostavno...

Pre par dana objavio je novi video sa pesmom "Hoću kući", koji već ima milione klikova. To je pesma o izgubljenosti i krajnjem beznađu, i ustvari bi mogla da se zove - Bože, uzmi me. 

„Zemlja je bila njihova 4 generacije. I onda je unuk prodao ljudima koji nisu odavde. Posle dve nedelje su posekli drveće i sve sravanili s zemljom... Da nema Boga i mojih pasa, smestili bi me u ludnicu",  peva mladić iz nedođije u Sjedinjenim državama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.