Kao što je bilo i najavaljeno, Sjedinjene države su od 1. februara 2025. uvele carine Kanadi i Meksiku u visini od 25 odsto, i Kiniu visini 10 odsto, potvrdila je Bela kuća. Predsednik SAD Donald Tramp je u petak tokom celog dana držao Kanadu i Meksiko u neizvesnosti. Do poslednjeg trenutka, kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Žoli i dvojica njenih kolega iz kabineta vodili su krizne pregovore u Vašingtonu u pokušaju da spreče uvođenje kaznenih carina.

Međutim, neposredno pre nego što je odleteo u svoju vikend rezidenciju Mar-a-Lago, Tramp je uništio sve nade: carine više nije moguće izbeći, naglasio je u Beloj kući.

„Imamo trgovinski deficit od 200 milijardi dolara s Kanadom. Oni su nas tretirali krajnje nepošteno. Zašto bismo subvencionisali Kanadu?"

Tramp je prethodno ponovio da Kanada i Meksiko nisu sprečile ilegalne migrante da prelaze granicu sa Sjedinjenim Državama, niti su suzbile dotok fentanila. Takođe je govoreći o 10 odsto carina na kinesku robu, istakao problem širenja fentanila u SAD.

Tramp je novinarima u Beloj kući rekao da Kanada, Meksiko i Kina ne mogu učiniti „ništa"  kako bi sprečile carine, te da će uvesti carine na proizvode poput čipova, nafte i gasa. Dodao je da će carine na naftu i gas stupiti na snagu nešto kasnije, verovatno do 18. februara.

Kanada planira reakciju u više faza

Kanadska vlada planira da na ove carine odgovori u više faza, prema principu „dolar za dolar". U prvoj fazi uvodi kontramere u vidu carina na američke proizvode, pri čemu će najviše biti pogođene savezne države pod republikanskom upravom. Na udaru će se naći proizvodi poput soka od pomorandže, viskija, kečapa, putera od kikirikija i motocikala.

U sledećoj fazi Kanada će uvesti dodatne carine na američke čelične proizvode i delove mašina. Kao poslednja mera eskalacije, preti mogućnost da Kanada prekine snabdevanje SAD naftom, gasom i strujom. Međutim, takav potez bi imao ozbiljne posledice i po kanadsku privredu.

Premijer Džastin Trudo obećao je da će njegova vlada ublažiti posledice po građane: „U narednim danima i nedeljama pred našom nacijom su teška vremena. Znam da su građani uplašeni i zabrinuti. Želim da znate da će vas vlada podržati."

Što duže bude trajao trgovinski rat između SAD i susednih država, to će biti teže sprovesti ove mere. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da su SAD u boljoj pregovaračkoj poziciji. Zbog toga će Tramp pre ili kasnije ostvariti svoj cilj: novi trgovinski sporazum s Kanadom i Meksikom, koji će dovesti do povratka znatno većeg broja radnih mesta u SAD nego što je to bio slučaj do sada.

Tramp najavljuje carine i za EU

Tramp je takođe ponovo upozorio Evropsku uniju da planira da u budućnosti uvede carine i na robu iz te zone.

„Da li ću uvesti carine na Evropsku uniju? Hoćete iskren odgovor ili politički? Apsolutno. Evropska unija nas tretira užasno", rekao je Tramp novinarima.

Tramp je istakao da postoji ogroman trgovinski deficit s Evropskom unijom. „Tretiraju nas užasno. Ne kupuju naše automobile, naše poljoprivredne proizvode, zapravo, ne kupuju gotovo ništa."

Trampu odavno smeta činjenica da evropske kompanije prodaju znatno više robe u SAD nego što američke firme izvoze u EU. Još tokom predizborne kampanje najavljivao je uvođenje carina. On tvrdi da bi to podstaklo američke kompanije da povećaju proizvodnju u SAD i tako stvore nova radna mesta.

Oštar trgovinski sukob između SAD i EU već je postojao tokom Trampovog prvog mandata: 2018. uveo je posebne carine na uvoz čelika i aluminijuma, na šta je EU odgovorila kontramerama – uvela je carine na američke proizvode poput burbon viskija, motocikala „Harli-Dejvidson" i džinsa.

Tramp preti članicama BRIKS-a carinama od 100 odsto

Predsednik Tramp zapretio je u četvrtak uvođenjem carina od 100 odsto državama članicama BRIKS-a kako bi ih odvratio od zamene američkog dolara kao rezervne valute.

Tramp je sličnu izjavu dao odmah nakon pobede na predsedničkim izborima u novembru 2024.

„Zahtevaćemo obavezujuću garanciju od ovih, očigledno neprijateljskih, zemalja da neće kreirati novu valutu BRIKS-a niti podržati bilo koju drugu valutu da zameni moćni američki dolar – ili će se suočiti sa carinama od 100 odsto. Nema šanse da BRIKS zameni američki dolar u međunarodnoj trgovini ili bilo gde drugde, a svaka zemlja koja to pokuša može se pozdraviti sa tarifama i oprostiti se od Amerike!", napisao je na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

BRIKS i američki dolar

Grupa BRIKS predstavlja skoro polovinu svetske populacije i čine je Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Osnovana je 2009. kao protivteža dominaciji SAD i zapadnih saveznika. Poslednjih godina pridružile su joj se i Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija, Iran i Indonezija, čime je broj članica porastao na jedanaest.

BRIKS je već neko vreme u pregovorima o uvođenju druge rezervne valute, a ideja je dobila na značaju nakon što je Zapad uveo sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Moć američkog dolara u svetu je u poslednje vreme dodatno ojačala, i dalje ostaje primarna svetska rezervna valuta.