Brojke koje je objavio ifo-institut su iznenađujuće: očekuje se da će ekonomija u istočnoj Nemačkoj u nadolazećim godinama nadprosečno da raste u poređenju s celokupnom nemačkom privredom. U „novim“ nemačkim pokrajinama, odnosno pokrajinama koje su nekada bile deo Istočne Nemačke, istraživači predviđaju rast od 1,1 odsto u 2024, a zatim i rast od 1,7 procenata tokom 2025. godine.

Istovremeno, kompletna nemačka privreda će, prema prognozi stručnjaka instituta, ove godine da zabeleži rast od samo 0,4 odsto, a sledeće 1,5 procenata. To znači da će privreda na istoku Nemačke ove i sledeće godine da raste znatno brže od celokupne nemačke privrede.

Postoji nekoliko razloga što je to tako, objašnjava Joahim Ragnic, zamenik šefa predstavništva ifo-instituta u Drezdenu: „Pre svega očekujemo snažan rast u sektoru usluga vezanih uz potrošnju u istočnoj Nemačkoj.“

Porasla kupovna moć istočnog dela Nemačke

Postoje i drugi faktori koji objašnjavaju veće stope privrednog rasta na istoku, ali sve to ipak neće dovesti do trajno visokog privrednog rasta. „U 2023. smo i dalje imali različita prilagođavanja visine penzija na istoku i zapadu Nemačke“, objašnjava Oliver Holtemeler, potpredsednik Lajbnic-instituta za ekonomska istraživanja sa sedištem u Haleu (IWH).

Prvog jula 2023. su penzije na zapadu povećane za 4,39 odsto, a na istoku za 5,86 procenata. „To znači da penzioneri imaju više novca u džepu i veće mogućnosti za potrošnju. S obzirom na to da je na istoku veći procenat penzionera, tamo se prilagođavanje odnosno povećanje penzija više oseća nego na zapadu.“

Sličan efekat ima i povećanje minimalne plate: „Budući da više ljudi na istoku Nemačke ima koristi od povećanja minimalne plate, kupovna moć na istoku raste više nego na zapadu“, kaže Holtemeler i ukazuje da se povećana kupovna moć zbog prilagođavanja penzija ubuduće neće više ogledati u stopama rasta. To je zato što su penzije prošle godine izjednačene i one će ubuduće i na istoku i na zapadu zemlje da rastu po istoj stopi.

Manja zavisnost istočnonemačke ekonomije od izvoza

Osim veće kupovne moći, postoji još jedan faktor koji omogućava jači rast privrede na istoku u poređenju s onim na zapadu. Industrija locirana u istočnoj Nemačkoj „manje je pogođena ograničenjima u proizvodnji“, ukazuje Joahim Ragnic iz ifo-instituta.

To opisuje i temeljnu razliku između preduzeća na istoku i zapadu, kaže Klaus-Hajner Rel, ekonomista pri Institutu za nemačku privredu u Kelnu (IW). „Ekonomija na istoku Nemačke uglavnom je usmerena na unutrašnju potrošnju, dok zapadnonemačke industrijske grane snažno zavise od izvoza. U periodima ekonomske slabosti kakvu trenutno doživljavamo, ekonomski učinak zapadne Nemačke znatno je više pogođen takvim padom nego istok.“

To je razvoj koji se, kažu stručnjaci instituta iz Kelna, već godinama uočava: „Pogotovo pokrajine kao što su Bavarska i Baden-Virtemberg imaju industrije koje veoma zavise od izvoza, a pre svega su to automobilska industrija i mašinogradnja.“ U Bavarskoj je, recimo, smeštena četvrtina nemačkih preduzeća izlistanih na domaćoj berzi, uključujući i globalno aktivne kompanije, odnosno koncerne poput Adidasa, BMW-a ili Simensa.

Dolazak globalnih igrača

Ujedno se i sve više svetskih preduzeća stacionira u istočnoj Nemačkoj – globalni igrači kao što su Intel ili TSMC planiraju izgradnju velikih proizvodnih pogona u istočnim pokrajinama. Tesla je otišao i korak dalje i otvorio svoj prvi proizvodni pogon u Evropi u Grinhajdeu u Brandenburgu, gde trenutno zapošljava više od 12.000 radnika.

„Dolazak Tesle ubrzao je privredni rast u Brandenburgu“, kaže Oliver Holtemeler, ali i dodaje da to ima samo kratkoročni efekat: „Da, videćemo veći privredni učinak u Brandenburgu, ali ne svake godine s tako visokim stopama rasta kao prilikom otvaranja pogona.“

Šansa ili rizik?

Osim toga, doseljavanje firmi poput Intela i TSMC nosi i rizike, kaže Holtemeler: „Te kompanije dolaze samo zato što dobijaju milijarde subvencija od nemačke države. To nosi rizik da će se one zatvoriti ili znatno smanjiti svoje pogone kada se okončaju subvencije.“

Kako bi te lokacije postale šansa za razvoj regiona, potrebno je takođe da i pokrajinska vlada bude aktivna: „Posebno bi trebalo ojačati potencijal radne snage, recimo smanjenjem broja mladih koji napuštaju školu, a čiji je broj na istoku otprilike dvostruko veći nego na zapadu. Ili poboljšanjem integracije migranata na tržište rada“, naglašava Holtemeler.

Slično je i s temom tolerancija. „U pokrajini Saksonija-Anhalt trenutno je samo oko osam odsto zaposlenih stranaca. Veća tolerancija i raznolikost mogu pozitivno da utiču na inovativnost, a time i na ekonomski uspeh“, kaže Holtemeler.

Klaus-Hajner Rel naglašava, međutim,da bi privlačenje stranih stručnjaka moglo da bude teško, posebno onih koji bi radili za Intel u Magdeburgu: „Lokacija Tesle u Grinhajdeu izabrana je i zbog blizine Berline. To je atraktivno za strane stručnjake, jer je to mesto na manje od sat vremena udaljeno od Berlina i spada praktično u šire područje grada.“ Taj argument ne važi za Intelovu fabriku u Magdeburgu.

Šesnaest odsto udela u nemačkom BDP-u

Da li će istočnonemačka ekonomija sada postati pokretač rasta u čitavoj zemlji? Brojke ifo-instituta koje na prvi pogled izgledaju izvrsno, brzo se relativizuju pri detaljnijem sagledavanja stanja – i to ne samo zbog brojnih argumenata koji pokazuju da je privredni rast samo kratkoročni konjunkturni efekat.

„Istočna Nemačka ima udeo od 16 odsto u ukupnom nemačkom BDP. To znači da se matematički samo 0,1 procentnih poena ukupne nemačke stope rasta može pripisati istočnoj Nemačkoj“, kaže Ragnic. A to takođe znači da se istočnonemačka ekonomija „zbog toga sigurno ne može opisati kao motor nemačke ekonomije“, zaključuje Joahim Ragnic.

priredila: J.Roze