Nakon godina pandemije, kada je globalni turizam pao u hibernaciju, promet se oporavlja. Ove godine bi čak mogao da dosegne vrednosti iz rekordnih godina od pre kovida. Turističkim radnicima osmehuju se velike zarade, a jedno od najvažnijih mesta da se sezona pripremi je i Međunarodna turistička berza (ITB) u Berlinu – sajam strateški smešten na početak turističke godine i nezaobilazno mesto za sve koji žele da dobiju deo svake godine sve većeg, globalnog turističkog kolača.

Novi letovi iz Berlina za Hrvatsku

Borba za nemačko tržište je nepoštedna. Turska, Italija, Španija i Hrvatska su prošle godine bile najomiljenija odredišta nemačkih turista. Rezervacije su ove godine počele ranije nego inače – turisti igraju na sigurnu kartu, jer strahuju od poskupljenja.

Hrvatska koja se na ITB-u tradicionalno predstavlja raskošnim štandom, očekuje ove godine još više nemačkih turista. Ujedno, kako je u Berlinu rekao direktor Hrvatske turističke zajednice Kristijan Staničić, ta zemlja bi htela da poveća tzv. „premijum-segment“, dakle manje turista, ali zato više onih s dubokim džepom. No, u isto vreme povećava se broj letova iz Nemačke u Hrvatsku što ne ide baš u korist tezi o odustajanju od masovnog turizma.

Turistički radnici iz Hrvatske novinarima su na ITB-u bili u prilici da predstave i jednu dugo očekivanu vest, pogotovo za mnogobrojne novopečene Berlince iz Hrvatske: „Kroacija erlajns“ od proleća uvodi tri leta nedeljno na liniji Zagreb-Berlin, čime bi trebalo da bude zatvorena za mnoge neobjašnjiva rupa u povezivanju dva glavna grada.

Staničić kaže da kompanije koje deluju u sklopu nemačke „Lufthanze“, pri čemu se verovatno misli na njenu ćerku-firmu „Jurovings“, planiraju uvođenje novih linija prema Hrvatskoj. Pritom ostaje otvoreno da li će „Jurovings“ ponovo da vrati staru liniju Berlin-Zagreb ili će se usredsrediti na leti mnogo zanimljivija odredišta uz Jadran.

Južna konkurencija s nižim cenama

Na hrvatskom, najvećem štandu na ITB-u među zemljama regiona, bila je i resorna ministarka Nikolina Brnjac. „Ono što je veoma dobro jeste to da se Hrvatska posećuje u pred i post sezoni, a tome su u velikoj meri doprineli i nemački turisti“, rekla je ministarka na sajmu. Ono što je prema njenim rečima u dobroj meri „kumovalo“ porastu interesovanja za njenu zemlju jeste ulazak u šengensku zonu, što je uklonilo čekanja na granicama, kao i ulazak u evrozonu. Ali, upravo se uvođenje evra u Hrvatskoj poklopilo s velikim talasom poskupljenja. Svi se sećaju prošlogodišnjih žalbi turista na basnoslovne cene hrane i pića na hrvatskoj obali.

Upravo tu svoju šansu vide južni susedi. Mihael Bader iz Turističke zajednice opštine Bar kaže da Crna Gora može da ponudi iste prirodne lepote kao i Hrvatska, ali uz niže cene. „Veoma je važno da smo s cenama na nekom normalnom nivou kako bi porodice koje nam dolaze to mogle i da plate. Situacija u Nemačkoj nije najpovoljnija, građanima na raspolaganju stoji sve manje novca za trošenje“, kaže crnogorski turistički radnik nemačkih korena.

Blizina kao prednost

Upravo tom činjenicom bavi se i jedna studija Radne grupe odmor i putovanja, koja je objavljena neposredno uoči ITB-a, a koja pokazuje da visok procenat građana Nemačke (73 odsto), uprkos inflaciji i brigama oko novca, namerava ove godine da ode na odmor. To je više nego 2023. i slično je vrednostima od pre pandemije korone. Nakon Nemačke, koja je građanima te zemlje još uvek najomiljenije odredište za odmor, od trenda „odmor da, ali jeftiniji“ mogle bi zbog blizine da profitiraju i zemlje jugoistočne Evrope.

U prilog odredištima do kojih je lako doći i bez letova govori i činjenica da je broj rezervacija u prekookeanskim odmaralištima sve manji. Jedan od razloga zbog kojih Nemci izbegavaju letove je i fenomen tzv. „flight-shaming“ koji utiče na to da je sve manje Nemca spremno da se izloži kritici zato što koristi prevozno sredstvo koje najviše utiče na klimatske promene.

To, međutim, ne sprečava turističke radnike iz jugoistočne Evrope da se u isto vreme svi redom hvale povećanjem broja avio-linija s turističkim tržištima uz kontradiktorne poruke o održivom turizmu. U isto vreme, malo se ulaže u poboljšanje železničkog saobraćaja ili uvođenja noćnih železničkih veza prema tom delu Evrope – a to je nešto što nemački turistički novinari spominju već nekoliko godina u razgovoru s turističkim radnicima na ITB-u.

Turisti s ruskim pasošem: domaći ili strani?

Za Hrvatsku i Crnu Goru glavni turistički adut je naravno Jadranska obala. Bosna i Hercegovina i Srbija, koje su takođe prisutne na ovogodišnjem ITB-u, nastoje da na sajmu potencijalne turiste privuku posebnim događajima. Srbija tako gleda u napred i poziva goste na Ekspo koji će se 2027. održati u Beogradu. „Srbija je celogodišnja destinacija s time da smo na ovom sajmu naglasak stavili na Ekspo 2027, jer je to za nas veoma važan događaj, a ITB je dobra prilika za promociju“, kaže za DW Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.

Ta zemlja je bila posebno pogođena smanjenjem broja stranih gostiju zbog napada Rusije na Ukrajinu. Srbija se, međutim sada suočava s drugim fenomenom. Kako kaže Labović, mnogi ruski državljani koji su nakon izbijanja rata stigli u Srbiju sada čine značajnu grupu turista koja je tokom čitave godine zaslužna za povećan broj noćenja. Po broju noćenja u 2023. državljani Rusije su u Srbiji bili daleko na prvom mestu, ispred turista iz Turske.

Turistički radnici iz BiH na jednom mestu

Turisti iz Turske su na prvom mestu po broju noćenja u susednoj Bosni i Hercegovini. „Njih zanima ta mešavina osmanske i srednjoevropske kulture koja je u Bosni i Hercegovini, a posebno u Sarajevu, vidljiva na svakom koraku“, kaže za DW Vesna Hasanović iz Turističke zajednice kantona Sarajevo. Glavni grad BiH u ovoj godini želi da turistički profitira od obeležavanja godišnjice Olimpijskih igara u tom gradu, ali i da privuče više gostiju na „Sarajevo film festival“, kao i na doček Nove godine.

Turistički radnici Bosne i Hercegovine okupljeni su u jednom uglu paviljona na zajedničkom štandu. Ove godine je tu po prvi put Turistička zajednica Mostara, a predstavlja se i Turistička organizacija Republike Srpske. „Gledamo da smo zajedno na jednom mestu, da zajedno predstavljamo našu Bosnu i Hercegovinu“, kaže Hasanović.