Ćelava glava, duga brada, porajnjski dijalekt. Samoproklamovani "islamski propovednik" Pjer Fogel video zapisom u internetu vrbuje za predstojeći skup salafista u Frankfurtu. "Draga braćo i sestre po islamu, 07.09.2013 ponovo se održava radikalno-islamski Kongres mira", a onda se, pokazujući da se našalio, ispravlja i uz osmeh dodaje: "pardon Islamski Kongres mira. Želimo da Vas sve pozovemo da dođete na Kongres!"

Tema skupa je, kako je rečeno, mir u svetu. Osim toga, potrebno je podržati islamske snage u Egiptu, a pre svega u Siriji. Salafisti žele da prikupe 100.000 evra. Tim novcem oni, kako kažu, žele da pomognu sirijskoj opoziciji da zbaci režim Bašara el Asada. Pjer Fogel je 2011. prešao na islam i poznat je u Nemačkoj po svojim efikasnim medijskim nastupima. Protekla tzv. mirovna konferencija salafista, održana je pre dve godine u Frankfurtu i privukla je 1.500 ljudi. Prošle godine Pjer Fogel je izazvao veliku medijsku pažnju akcijom deljenja Kurana. Salafisti su tada podelili 25 miliona besplatnih primeraka Kurana u Nemačkoj. Sedmicama se o tome izveštavalo.

"Reč je o manjini, koja izaziva veliku pažnju, ocenjuje Rauf Cejlan sa Univerziteta u Osnabriku, koji proučava religije. Ove tzv. neosalafiste karakteriše tzv. jednostavna ideologija kao i činjenica da se ljudima obraćaju isključivo na nemačkom. Pri tom se oni služe jezikom mladih iz Nemačke. Oni tako privlače i mlade koji nisu muslimani. A to je i njihov cilj. "Oni znaju kako da pomognu mladima u kriznim situacijama, a nude im i zajednički život."

Salafisti u centru pažnje nemačke tajne službe

Salafisti propovedaju kako kažu "istinski islam" po uzoru na Božijeg poslanika Muhameda. Deo njih sledi politički cilj i želi da po tom uzoru uredi društvo. Oni smatraju da zakoni islama i islamskog prava treba da važe i u Nemačkoj. Jedna manjina je za to da se tako nešto sprovede i silom.

Služba za zaštitu ustavnog poretka u Hesenu se u svom izveštaju od 2012. bavi salafistima. Dugo vremena su oni bili aktivni u Porajnju, Rurskoj oblasti i Berlinu. Ali proteklih meseci je i Frankfurt i njegova šira okolina postala omiljeno mesto okupljanja salafista.

Rauf Cejlan to objašnjava time što su u Frankfurtu posebno zastupljene njihove ciljne grupe. Tamo je puno zapostavljenih mladih ljudi, koji tragaju za smislom (života) ali i za svojim mestom u društvu. U Hesenu je trenutno 700 salafista, a u celoj Nemačkoj ih je 3.800. Pravi broj salafista nije poznat jer se ne radi o strogo organizovanoj verskoj zajednici. "I to je problem koji imamo u Nemačkoj. Tačni podaci, činjenice, empirijski podaci nedostaju. U svemu tome smo mi, kada se radi o salafistima, nerazvijena zemlja, kaže Cejlan.

Dve strane iste medalje

Službe bezbednosti sa zabrinutošću gledaju na širenje uticaja salafista u Nemačkoj. Zato je grad Frankfurt najpre zabranio skup. Linija koja ih deli od terora džihadista ponekad je veoma mala. Salafisti slede protivustavne ciljeve i ugrožavaju javni mir, glasilo je u obrazloženju gradskih vlasti. No, salafisti su se obratili sudu i tako izdejstvovali pravo na održavanje skupa u subotu (7.9.) u Frankfurtu.

Strah gradskih vlasti Frankfurta je opravdan. Proteklih godina dolazilo je do nasilja salafista u gradovima uz Rajnu, nakon provokacija desničarsko-populističke grupe "Pro NRW". Tada je povređeno nekoliko desetina policajaca koji su razdvajali salafista od pripadnika grupe "Pro NRW" .

I ovaj put je anti-proteste najavila slična grupa, koja sebe naziva "Pax Europa". "Ona je deo desno-populističke struje, koja se bori protiv "islamizacije Evrope", kaže Aleksander Hojsler sa Tehničkog univerziteta u Diseldorfu, sa katedre za istraživanje neonacizma. On smatra da samo izgleda kao da između salafista i ekstremnih desničara postoje duboke razlike. "I jedni i drugi su međutim dve strane iste medalje. Potrebni su jedni drugima kako bi dobili pažnju javnosti i kako bi, stvarajući sliku neprijatelja, ojačali sopstveni identitet.

Autorke: Žanet Zajfert / Jasmina Rose
Odg. urednica: Ivana Ivanović