Na svom prvom sastanku šefova država i vlada članica Evropske unije u Briselu (16.12.) novi nemački kancelar Olaf Šolc odmah je imao priliku da iskusi način rada i debatovanja u tom krugu. Sastanak je počeo u deset časova ujutrou i zatim su učesnici punih 14 sati sedeli zajedno, zajedno dva puta jeli i mnogo govorili. I to iako je predsednik Saveta EU Šarl Mišel predvideo da neće biti doneseni važniji zaključci. Najavljene su bile samo razmene mišljenje o suzbijanju pandemije, pretnji koja dolazi iz Rusije i evropskoj odbrambenoj politici.

No, zapelo je već kod teme kovid 19. Ako svaki učesnik sastanka govori samo pet minuta o jednoj temi, to znači da je kod 27 država-članica za izlaganja potrebno više od dva sata. I da kontroverzne rasprave mogu da potraju.

Kod korone svi zajedno i svako za sebe

Što se tiče suzbijanja pandemije, šefovi država i vlada istakli su neophpdnost međusobnog dogovora o merama. Konkretno sprovođenje mera prepušteno je Evropskoj komisiji. Ali, ona može samo da utvrdi da pojedine države-članice, recimo, odstupaju od zajedničke linije i traže dodatne uslove za putovanja.

Portugalija, Irska, Grčka i Italija sada, pored potvrde o vakcinaciji, za ulazak u zemlju traže i negativan test na koronu. To isto će od nedelje zahtevati i Francuska, ali samo za putnike iz Velike Britanije. Te mere obrazložene su brzim širenjem novog soja omikrona u EU. Ostale članice Unije pak i dalje ostaju pri kovid-potvrdama kojima se dokazuje da je neka osoba ili vakcinisana ili negativno testirana ili da je preležala koronu.

-pročitajte još: Kako to da Nemačkoj sad odjednom nedostaju vakcine?

Učesnici sastanka odlučili su da se važenje potvrde o vakcinaciji ograniči na maksimalno devet meseci, nakon čega je neopšdna i treća, buster-doza.

Šefovi država i vlada bili su jedinstveni i u oceni da se epidemiološka situacija u EU zbog omikrona naglo pogoršala. „Ističemo životnu važnost vakcinacije u kampanji protiv pandemije“, navodi se u saopštenju sa sastanka. No broj vakcinisanih se još uvek znatno razlikuje od članice do članice. Mnoge države na istoku Evrope imaju kvotu ispod 60 odsto, upozorila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Učesnici su se založili i za što bržu vakcinaciju buster-dozom. Naravno, svaka država je sama nadležna za sprovođenje tih preporuka i zaključaka.

Alarm stručnjaka

I dok je u Briselu trajalo većanje, u Stokholmu je šefica Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) Andrea Amon izrazila veliku zabrinutost. Rekla je da je zbog pojave novog soja omikrona nemoguće sprečiti naglo povećanje broja novozaraženih u EU u idućih nekoliko nedelja.

„Omikron će dovesti do povećanja broja hospitalizovanih. Države bi trebalo znatno da pojačaju svoje kampanje vakcinacije“, naglasila je Amom. „Samo vakcinacija neće moći da ograniči učinak soja omikron, jer jednostavno nema dovoljno vremena da bi se nadoknadio zaostatak u vakcinaciji koji još uvek postoji.“

Direktorka ECDC zato preporučuje uvođenje ograničenja za putovanja u čitavoj Evropi, kao i zabrane velikih manifestacija i svih mogućih kontakata. U prevodu: ponovo lokdaun.

Na samitu EU nije bilo konkretnog odgovora na taj zahtev. Upravo suprotno:  luksemburški premijer Ksavijer Betel izjasnio se protiv većih ograničenja: „Ne verujem da su ograničavanja putovanja pravi odgovor. Već dve godine svi mi moramo da živimo s tim virusom. I sada svima da kažemo da ostanu kod kuće? Kad-tad je više dosta!“

I u Luksemburgu građani protestuju zbog uvođenja pravila „3G“ (pristup samo za vakcinisane, one koji su preležali koronu ili su negativno testirani). Pre dve sedmice protivnici vancinacije okupili su se i pred premijerovom kućom.

-pročitajte još: Na meti omikrona

Neophodne su provizorne bolnice?

U preporukama ECDC, koje su objavljene uporedo s održavanjem sastanka na vrhu EU, takođe se navodi: „Potrebno je hitno razmotriti planiranje proširenja kapaciteta u zdravstvu kako bi se mogao zbrinuti veliki broj novih slučajeva.“ Drugim rečima, ECDC preporučuje otvaranje dodatnih, provizornih bolnica i odeljenja kako bi se obezbedili kapaciteti za povećan broj novozaraženih.

Šefovi država i vlada ni na tu preporuku nisu reagovali. Ako se pokaže istinitim da se broj zaraženih omikronom kao u Velikoj Britaniji udvostručava na svaka dva do tri dana, u EU bi onda već krajem ove godine moglo da bude na stotine hiljada novih slučajeva. Andrea Amon je u svojoj video-poruci učesnicima samita, ali i javnosti naglasila da omikron svojim brzim širenjem i ogromnim brojem zaraženih dovodi do krize, pa čak i ako je tok bolesti blag.

Signal upućen Putinu

U skladu s prethodnim najavama, sa sastanka na vrhu upućeno je ozbiljno upozorenje Moskvi zbog kretanja ruske vojske na ukrajinskoj granici. „Bili smo jedinstveni oko toga da je od najveće važnosti da se granice u Evropi ne menjaju“, rekao je nemački kancelar Šolc na zajedničkoj konferenciji za novinare s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Evropska unija zapretila je ozbiljnim posledicama ako se ruski predsednik Vladimir Putin odluči za agresiju. Ipak, još nisu dogovorene nove ekonomske sankcije, ali se pripremaju. U krajnjem slučaju, EU bi u roku od nekoliko sati mogla da bude u stanju da Rusiju recimo isključi iz međunarodnog platnog sistema SWIFT. Još nije dogovoreno uključivanje rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2 u katalog sankcija. Šolc je to pitanje ostavio otvorenim.

Evropska unija isključila je mogućnost uvođenja „preventivnih“ sankcija koje je već sada zatražio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Kako je saopšteno, Unija želi i dalje da pokušava da uspostavi dijalog s Kremljem. Šolc i Makron založili su se za ponovno oživljavanje tzv. „normandijskog formata“ u kojem bi učestvovali i ruski i ukrajinski predsednici. Putin je zahtevao direktne pregovore o „bezbednosnim garancijama“ za Rusiju, a NATO je ponovo ponudio razgovore u Savetu NATO-Rusija.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu