Traktorska buka i zvuk sirena već nedeljama prate sastanke vodećih političara Evropske unije u Briselu. I za ovaj samit šefova država i vlada poljoprivrednici planiraju mobilizaciju.

Evropska komisija već je najavila širok raspon ustupaka, na koje bi članice tek trebalo da pristanu. Brisel želi da ukine kontrole za male farme i smanji ekološke propise. Obaveza da se deo poljoprivrednih površina ne obrađuje u korist zaštite biljnih i životinjskih vrsta i prirode tako će ostati na snazi i u narednim godinama.

U Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Holandiji i Belgiji poljoprivrednici su poslednjih meseci protestovali protiv politike svojih vlada i EU. Žale se na pad prihoda, previše birokratije i nove propise o zaštiti životne sredine iz Brisela.

U Nemačkoj su se poljoprivrednici pobunili protiv planiranog ukidanja olakšica koje se odnose na oslobađanje od poreza na dizel koji se koristi u poljoprivredi. U Francuskoj i Poljskoj protestuju protiv pada cena zbog uvoza iz Ukrajine.

Ove sedmice su se članice EU i Evropski parlament dogovorili da ograniče bescarinski uvoz određenih ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Ako velike količine jaja, živine ili šećera budu dolazile iz Ukrajine u EU, opet će biti uvođenja carina.

Kamate ruske Centralne banke u EU za vojnu pomoć?

Kao i na gotovo svim samitima EU od početka ruskog napada na Ukrajinu pre dve godine, i ovoga puta se predsednik Volodimir Zelenski putem videa ukljuuje u konferenciju. Očekuje se da će uputiti hitan apel članicama EU da dostave više oružja i municije.

Na samitu će se raspravljati i o tome odakle bi mogao da se pribavi novac za to. Početkom sedmice, ministri spoljnih poslova EU dali su zeleno svetlo za povećanje sredstava fonda iz kojeg se plaća oružje i oprema za Ukrajinu i to u visini od pet milijardi evra. Reč je o fondu koji nije u sastavu budžeta EU.

Takođe, Evropska komisija želi da za vojnu pomoć iskoristi prihode od kamata zamrznutih sredstava ruske Centralne banke u EU. Brisel očekuje godišnje prihode od tri milijarde evra. Međutim, za to je potrebna jednoglasna odluka država-članica. Nemački kancelar Olaf Šolc daće svoj pristanak. Rasprava o tome će na samitu EU verovatno tek započeti.

Više novca za odbranu

Šefovi država i vlada u principu žele da raspravljaju i o tome kako da, s obzirom na rusku pretnju Evropi, povećaju proizvodnju oružja i obezbede više novca za odbranu. Predsednik Saveta Evropske unije Šarl Mišel je u pozivnici za samit istakao da je Evropa decenijama premalo ulagala u svoju bezbednost i odbranu. Sada je, kaže, krajnje vreme za radikalne i konkretne korake. Francuski predlog da se, kao kod pandemije korone, zajednički zaduži – ostaje sporan. Nemačka odbacuje takve planove.

Međutim, države-članice žele da za odbranu više koriste Evropsku investicionu banku (EIB). Ona već sada finansijski podržava razvoj dronova i obezbeđivanje granica. To se, međutim, odnosi samo na dual-use robu, tj. proizvode koji mogu da se koriste kako u civilne, tako i u vojne svrhe. Mandat EIB ne uključuje finansiranje oružja i municije. Na samitu bi Evropska investiciona banka mogla da bude pozvana da revidira kriterijume za dual-use robu, kako bi se odbrambenoj industriji omogućio bolji pristup privatnim i javnim finansijskim sredstvima.

Kontroverzna debata o Gazi

I dalje postoji podela unutar Evropske unije kada je reč o ratu u Gazi. Neke članice, poput Španije i Irske, traže oštriju kritiku Izraela zbog velikog broja palestinskih žrtava. Članice EU će razgovarati s generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom o ulozi Agencije UN za pomoć Palestincima (UNRWA). Izrael optužuje pojedine saradnike UNRWA da su učestvovali u napadu Hamasa početkom oktobra. Zbog toga su Nemačka i druge zemlje obustavile finansijske uplate toj agenciji UN.

A tu je i pitanje Bosne i Hercegovine

Pre nedelju i po dana, Evropska komisija je preporučila početak pregovora o pristupanju s Bosnom i Hercegovinom. Predsednica Komisije, Ursula fon der Lajen, obrazlaže to „impresivnim reformskim napretkom“.

Izveštaj Evropske unije o BiH iz novembra prošle godine zvuči, međutim, drugačije. Nemačka, Austrija i Italija žele da tu balkansku državu približe EU, kao što je to učinjeno s Ukrajinom i Moldavijom. Prošlog decembra, šefovi država i vlada su se u principu složili s početkom pregovora s obema državama. U slučaju BiH, Francuska i Holandija izražavaju zabrinutost. Prema navodima Pariza, još nije vreme za pristupne pregovore sa BiH. Pritom, zeleno svetlo može da usledi samo jednoglasnom odlukom na samitu.

jm/jr (ard)