Desnopopulistička italijanska premijerka Đorđa Meloni odlazi na samit G7 ojačana i raspoložena dobrim rezultatima na evropskim izborima. Ona je domaćica samita G7 u luksuznom hotelu „Borgo Enjacio“, nedaleko od Barija. Pored Italije, sedam najvažnijih zapadnih ekonomskih nacija uključuje SAD, Kanadu, Japan, Francusku, Veliku Britaniju i Nemačku, kao i Evropsku uniju.

Meloni na vrhu

„Među velikim evropskim nacijama, italijanska vlada je svakako daleko najjača“, rekla je samouvereno Meloni pre nego što je otputovala iz Rima.

Činjenica je da francuski predsednik, nemački kancelar i britanski premijer trenutno kod kuće imaju teškoća. Emanuel Makron je raspisao nove izbore za 30. jun i postoji rizik od pomeranja udesno. Olaf Šolc i njegova koalicija koju čine SPD, Zeleni i liberali, pretrpeli su težak poraz na evropskim izborima. Konzervativni Riši Sunak će najverovatnije morati da preda svoju funkciju laburistima nakon izbora 4. jula.

Samo Meloni može da tvrdi da je sa svojom desničarskom nacionalističkom koalicijom udobno pobedila na izborima. Ona sada želi da ima važnu reč u EU i da se ponaša u skladu sa tim i u G7. Njen odnos s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, koji je takođe u predizbornoj kampanji, veoma je dobar – uglavnom se slažu oko transatlantskih pitanja i podrške Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije.

Oružje i novac za Ukrajinu

Pitanje Ukrajine je visoko na dnevnom redu sedam zapadnih država iz kojih dolazi ključna finansijska i vojna pomoć Kijevu. Očekuje se da će Volodimir Zelenski učestvovati u diskusijama. Potrebno mu je više dalekometnog oružja, municije i više protivvazdušne odbrane. Kancelar Olaf Šolc se već obavezao da će raditi na obezbeđivanju većeg kapaciteta protivvazdušne odbrane od zemalja G7 i šire. Do sada su neke evropske države koje imaju sistem protivraketne odbrane Patriot oklevale da ga isporuče Ukrajini.

Oko stacioniranja zapadnih vojnika u Ukrajini – države G7 se ne slažu. Dok su Francuska i Velika Britanija otvorene za to, Nemačka, SAD i Italija oštro odbijaju taj korak.

Olaf Šolc želi da postigne konkretne obaveze za obnovu Ukrajine posle rata. Sedam država na samitu i EU žele da se dogovore da Ukrajini obezbede dodatnih 50 milijardi dolara. Novac će biti uzet kao zajednički kredit, koji će se potom polako otplaćivati prihodima od zamrznute ruske državne imovine.

Razgovaraće se i o načinu okončanja rata. Neki od šefova država i vlada G7 otputovaće u subotu u Švajcarsku na međunarodnu mirovnu konferenciju koju organizuje Ukrajina. Međutim, agresor Rusija ne učestvuje.

Planovi za Afriku

Đorđa Meloni želi da fokus skrene na bolju saradnju sa Afrikom u snabdevanju sirovinama i energijom, lancima snabdevanja i upravljanju migracijama. Dvanaest gostiju iz afričkih i indo-pacifičkih zemalja pozvano je da razgovaraju o većem ulaganju u Afriku i zajedničkoj proizvodnji ekološki prihvatljive energije u Africi za Evropu.

Već je bilo mnogo afričkih inicijativa te vrste u okviru G7. Nedostajale su konkretne finansijske obaveze i ravnopravna saradnja, kritikovala je nevladina organizacija Oksfam uoči skupa. Sa samo tri procenta svoje godišnje potrošnje za odbranu, zemlje G7 bi mogle efikasno da se bore protiv gladi u Africi. „Vlade G7 uspevaju da masovno ulažu u naoružanje, ali kada je reč o zaustavljanju gladi, iznenada su bankrot“, rekao je Tobijas Haušild iz nemačkog Oksfama.

Organizacija za razvojnu pomoć ONE žali se da je finansijski angažman Zapada u Africi zapravo opao poslednjih godina. Dug se, pak, ubrzano povećava. Otplata duga, sve više i za kredite iz Kine, već guši neke države u Africi, navodi se u saopštenju ONE-a povodom samita G7.

Kako ograničiti migraciju

Države Evropske unije sve više povezuju svoju pomoć afričkim državama s kontrolom migracija. EU pokušava da sklopi sporazume o migracijama sa Libijom, Tunisom, Jordanom i Egiptom kako bi po mogućnosti zaustavila izbeglice i migrante u ovim tranzitnim zemljama. Humanitarne organizacije kritikuju ovaj pristup jer Evropa želi da izbegne svoju odgovornost.

S druge strane, Đorđa Meloni voli da obećava u Italiji da će granice biti manje-više zatvorene za migrante i da će se procedure za azil prebaciti van zemlje. Meloni je inspirisana Bajdenom koji je izdao dekret kojim se migranatima veoma ograničava mogućnost da podnesu zahtev za azil na južnoj granici SAD. Migranti sada mogu biti vraćeni u Meksiko bez ikakvog procesa.

I u nekim državama EU postoje zahtevi da se omogući da migranti budu direktno odbijeni na granici.

Prekid vatre u Gazi

G7 će podržati rezoluciju Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre u ratu između islamističke terorističke organizacije Hamas i Izraela. Sedam država i EU očekuju da Hamas odmah prihvati uslove za prekid vatre, rekao je jedan visoki diplomata EU pre sastanka. Izraelski taoci moraju biti oslobođeni i humanitarne patnje Palestinaca u Pojasu Gaze moraju biti okončane. Međutim, diplomati je nejasno da li Izrael u potpunosti stoji iza rezolucije.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku