Mesto susreta izgleda kao da je sa razglednice: snežne planine u daljini, zelene livade i plavi potoci. Usred tog područja između Garmiš-Partenkirhena i Mitenvalda je smešten dvorac i luksuzni hotel Elmau koji će biti pozornica dvodnevnog susreta (7. - 8. Juni) predsednika država ili vlada Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Japana, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.

Angela Merkel je izbor mesta susreta obrazložila ovako : "Našim gostima želimo da pokažemo predivan deo Nemačke kako bi ta atmosfera uticala i na formu razgovora koja je važna za rezultate takvih susreta". Ali to je bio skup izbor: kratki izlet čelnika vodećih industrijskih nacija će koštati najmanje 360 miliona evra, uključujući troškove za oko 19 000 policajaca i snaga bezbednosti.Tematski ovaj samit je u znaku aktuelnih kriza i humanitarnih katastrofa. Sukob u Ukrajini opet preti eskalacijom zbog čega se nastavlja ledeno doba prema Rusiji, tu je i rat protiv terorističke tvorevine IS, u svetu još uvek živi dve milijarde ljudi koji gladuju – duga je lista.

"Ko sumnja u smisao takvih susreta, mora samo da pogleda na trenutna krizna žarišta kako bi shvatio nužnost, čak i obavezu da zajednički intenzivno tražimo rešenja", izjavila je Angela Merkel.

Zajedničke vrednosti

Susreti G7 su jedini te vrste u kojima se još uvek može govoriti otvoreno u poverljivom okruženju. Mnogo toga se promenilo i danas se i takvi susreti detaljno pripremaju. Ali u osnovi, ovi susreti i dalje slede tradiciju "razgovora uz kamin" gde čelnici vodećih industrijskih zemalja u veoma privatnom okruženju mogu otvoreno razmenjivati mišljenja. Mada to nije nekakvo veće koje nešto odlučuje, za Angelu Merkel je to mnogo više od puke krizne diplomatije: mesto gde zemlje G7 mogu uputiti jasnu poruku i otvoriti nove puteve za neke probleme.

Nakon što je Rusija izbačena iz ove grupe koja se u tom dobu prvo zvala G7+1 pa onda i G8, čelnici tih sedam zemalja se opet smatraju predstavnicima zajedničkih vrednosti koji imaju ulogu uzora i za druge zemlje. Radi se o tome da se poboljšaju životni uslovi u čitavom svetu. Zato na programu i stoje veoma raznolike teme, od promene klime, zagađenje mora, otpornost prema antibioticima, pa do borbe protiv epidemija.

Od klime pa do zaštite na radu

Nemačka kancelarka želi da se zemlje G7 obavežu da će do 2030. iskoreniti glad i apsolutno siromaštvo u svetu. U ponedeljak, drugog dana susreta, u Elmau će stići i predsednici Nigerije, Tunisa i premijer Iraka. Pre svega će biti reči o borbi protiv terorizma, ali će se tražiti odgovor na pitanje kako najrazvijenije zemlje mogu pomoći u inkluziji, dakle da se svi delovi stanovništva uključe u političku budućnost.

Angela Merkel se založila da se raspravlja i o obrazovanju i profesionalnoj perspektivi devojaka i žena, baš kao i zaštiti na radnom mestu. Konkretno se tu radi o standardima za zaštitu okoline i socijalnu pomoć koji bi trebalo da važe u celom svetu. To se posebno odnosi na trgovačke lance koji odeću, namirnice i druge proizvode dobijaju iz zemalja gde ti standardi praktično ne postoje. To je utoliko i reakcija na požare i teške nesreće u fabrikama u Bangladešu, ali je i primer zajedničkih vrednosti G7.

Zato će se raspravljati o inicijativi Vision Zero Fund, fondu iz kojeg bi se finansirala zaštita od požara i sigurnost zgrada, inspektori rada i osiguranja protiv nesreća na radu. Koliki iznos će biti u tom fondu i odakle će doći taj novac, o tome ipak još neće biti odlučeno na ovom samitu.

Protivnici samita G7 i u tome vide dokaz da se na tim susretima naveliko "mlati prazna slama". Jer bez konkretnih mera za preduzeća koji deluju globalno (odšteta žrtvama i krivična odgovornost), i Vision Zero Fund će ostati bezubi tigar, smatra Levica u Bundestagu.

Demonstranti ometaju "bavarsku idilu"

Da, ima dosta protivnika ovih susreta. "Predstavnici najbogatijih i najmoćnijih zemalja sveta uzimaju pravo da odlučuju o čitavom svetu, mada nemaju legitimnost za to. Politika zemalja G7 znači neoliberalnu ekonomsku politiku, rat i militarizaciju, izrabljivanje, siromaštvo i glad, uništavanje okoline i ograničavanje prema izbeglicama", piše u manifestu udruženja "Zaustavite G7 u Elmau 2015."

Na jednoj livadi u Garmiš-Partenkirhenu, ovo udruženje je postavilo šatore za oko hiljadu protivnika samita. Tamošnja opština isprva nije htela da im da dozvolu za podizanje kampa, ali je sud u Minhenu poništio zabranu. Lokalnim vlastima to nije milo jer ovu manifestaciju, koju će pratiti novinari iz celog sveta, žele da iskoriste i za reklamu svog turizma.

Slično misle i u selu Krin. To je bavarsko alpsko mestašce sa jedva 1900 duša, smešteno u samom podnožju dvorca Elmau. U nedelju ujutro, pre početka samita, tu će sastati Angela Merkel i Barak Obama. Nakon toga je predviđen i kraći susret gostiju i sa meštanima.

Merkel i Obama uz kriglu piva sa Alpama u pozadini - takvu fotografija Bavarci žele da se širi svetom. Ali i sama kancelaraka zna da takve lepe fotografije nisu dovoljne za uspeh samita. Uspeh će se postići samo ako čelnici postignu nekakav dogovor. O njemu "šerpe", kako se u žargonu zovu stručni saradnici, već nedeljama pregovaraju. Još uvek ima spornih tačaka.

I Klaudija Šmuker iz nemačkog Društva za spoljnu politiku (DGAP) smatra da se visoki troškovi ovakvih susreta mogu opravdati samo konkretnim dogovorima i rezultatima. Jer nakon globalne krize, sve su važniji susreti G20 u kojima su i nove industrijske velesile poput Kine, Indije ili Brazila.

Kako je sve počelo: Francuski predsednik Žiskar Desten pozvao je1975. Helmuta Šmita, Džeralda Forda i ostale čelnike šestorke - Kanada se priključila sledeće godine - u dvorac Rambuje, da bez kravate, ali uz odličan konjak raspravljaju o važnim problemima.