Dan uoči početka samita u Vašingtonu, koji se održava od 9. do 11. jula, Rusija je izvršila masovne udare na Ukrajinu. U Kijevu je u raketnim napadima poginulo više od 20 osoba, a najveća dečja klinika u zemlji „Ohmetdet“ delimično je razorena.

Kako će na to reagovati NATO? Ekspertkinja Finskog instituta za međunarodne odnose Mina Olander uverena je u jedno: udari Rusije na niz ukrajinskih gradova ovog 8. jula bili su nastavak strategije Ruske Federacije da vrši pritisak na civilno stanovništvo Ukrajine kako bi se „slomila volja za pružanje otpora“. Olander je naznačila da bi to mogao biti povod da se na samitu preispitaju zapadna ograničenja.

Zapadni partneri u maju su dozvolili Ukrajini da upotrebljava njihovo oružje za udare na teritoriju Ruske Federacije, ali postoje ograničenja dometa i vrste oružja. Vazdušni udari na Ukrajinu u predvečerje samita svakako će biti povod za novu diskusiju o jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prethodno je najavio „dobre vesti“ iz Vašingtona.

Jubilarni sedamdeset i peti samit NATO bi trebalo da prikaže uspehe zapadne vojne alijanse osnovane 1949. radi zauzdavanja Sovjetskog Saveza. U te uspehe spadaju povećanje izdataka za odbranu i širenje Severnoatlanskog pakta.

Posledica ruske invazije na Ukrajinu jeste i pristupanje Finske i Švedske alijansi, što je broj članica uvećalo na 32.

Vašington ne želi da se ponovi Vilnjus

Na predstojeći samit ne baca senku samo rat Rusije protiv Ukrajine, već i zbivanja poslednjih nedelja unutar članica NATO. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden je, nakon katastrofe na televizijskoj debati, izložen pritisku da povuče svoju kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima. Samit u Vašingtonu bi za njega mogao da bude poslednji, pre useljavanja Donalda Trampa u Belu kuću. A Tramp je dovodio u sumnju kolektivnu bezbednost u okviru NATO i nije isključio smanjivanje pomoći Ukrajini.

U Evropi su zemlje poput Francuske i Nemačke oslabljene rezultatima izbora za Evropski parlament i rastućim uticajem ultradesnih političkih snaga koje zahtevaju smanjivanje pomoći Ukrajini.

Da bi se shvatile okolnosti pod kojima se održava ovaj vašingtonski samit, vredelo bi da se podsetimo kako je protekao prethodni samit u Vilnjusu. Ukrajina i nekoliko istočnoevropskih zemalja htele su da isposluju odluku da se Kijevu, kojem je članstvo obećano još 2008, uputi zvaničan poziv da se priključi alijansi, ali bez konkretnog datuma. Tada važeću formulaciju je, uoči samita u Vilnjusu, na društvenim mrežama kritikovao ukrajinski predsednik Zelenski nazivajući je „apsurdnom“. To je naljutilo Sjedinjene Američke Države.

Nils Melvin sa britanskog Objedinjenog instituta odbrambenih studija (RUSI) je rekao da se u Vilnjusu desila „mala havarija“ kada su se sudarila suprotna očekivanja. „Vašington je po mnogo čemu reakcija na Vilnjus, pokušaj da se izbegnu takve situacije“, kaže Melvin. Pre godinu dana je ipak usvojena formulacija da će Ukrajina biti pozvana u NATO „kada članovi budu saglasni, a uslovi – ispunjeni“. Nije se podrobnije objasnilo o kakvim se uslovima radi.

Posle tog samita Ukrajina se nadala da će se preokret desiti na samitu u Vašingtonu. Ali to se neće desiti, Vašington je jasno stavio do znanja da Ukrajina neće biti pozvana da se pridruži alijansi. Olander kaže da skoro i da ne postoje glasovi koji se za to zalažu, što je prema njoj rezultat želje da se Bajdenova predizborna kampanja ne iskomplikuje. Nije bilo jedinstvenog stava u alijansi niti on sada postoji o tom za Kijev ključnom pitanju. Ali šta onda Kijev može da očekuje?

Centar pomoći Ukrajini u Nemačkoj

Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država su najavili „most ka članstvu“ Ukrajine, a on će da vodi preko Nemačke. Očekuje se da će jedan od najvažnijih zaključaka samita biti uspostavljanje centra za pomoć Ukrajini u nemačkom gradu Visbadenu, u pokrajini Hesen. On će koordinirati isporuke oružja i obuku ukrajinskih vojnika.

Centar ne nastaje ni iz čega. Novembra 2022. u Visbadenu je nastala „Grupa za unapređivanje bezbednosti“ pod američkim vođstvom. Saopšteno je da će se koordinacijom pomoći ubuduće baviti oko 700 vojnika iz svih zemalja alijanse, na čelu sa generalom sa tri zvezdice.

Spor je izbio oko naziva. Nemačka je blokirala naziv „Misija NATO u Ukrajini“, pribojavajući se da bi Rusija mogla to da protumači kao mešanje u rat. NATO izričito tvrdi da doduše pomaže Ukrajini ali da ne učestvuje u direktnoj vojnoj konfrontaciji sa Ruskom Federacijom. Pronađen je kompromisni naziv centra „Podrška NATO-a Ukrajini u sferi bezbednosti i obuke“.

Nil Melvin smatra da je centar u Visbadenu „potpuno pozitivan korak, pošto smo prethodnih godina viđali haotične isporuke oružja“. Nova struktura će imati zadatak da ih bolje uskladi.

Postoji još jedna, nezvanična uloga centra – da učini pomoć Ukrajini nezavisnijom od liderske uloge Sjedinjenih Američkih Država u slučaju pobede Donalda Trampa na novembarskim predsedničkim izborima. Neki posmatrači, među kojima je i Melvin, sumnjaju da je to moguće, pošto su Sjedinjene Države ključna zemlja alijanse, a obim američke pomoći premašuje ukupnu pomoć svih ostalih članica. To je Ukrajina osetila kada Vašington, zbog spora u Kongresu, šest meseci nije slao oružje i municiju. Koordinacijom pomoći će se baviti i predstavnik NATO-a u Ukrajini, čije imenovanje se očekuje takođe na vašingtonskom samitu.

Četrdeset milijardi za Vašington, najpre samo za godinu dana

Jedno od najvažnijih pitanja za Ukrajinu je finansiranje pomoći NATO. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je na proleće predlagao da se izdvoji 100 milijardi dolara za pet godina. Potom je smanjio sumu na 40 milijardi dolara za godinu dana. Članice alijanse su se saglasile da to usvoje u Vašingtonu. Dakle, Kijev još nije dobio garancije za kratkoročno finansiranje svojih vojnih potreba.

Iz perspektive Ukrajine, stvari bolje stoje sa srednjoročnim bilateralnim sporazumima o bezbednosti, o kojima je postignuta saglasnost u Vilnjusu. Poslednji takav sporazum Ukrajina je uoči samita potpisala sa Poljskom. Ti sporazumi se potpisuju na rok od deset godina.

Da li će Ukrajina postati članica NATO?

Američki predsednik Bajden više puta je naglasio da Ukrajina neće postati članica NATO pre okončanja rata. Sličan stav ima i nemačka vlada. Ali da li će biti članica posle rata?

Stručnjaci su uzdržani sa prognozama, a Nil Melvin je i skeptičan. On kaže da će, ukoliko NATO i Rusija ostanu u stanju konfrontacije, makar ona i ne bila vojna, posle rata Ukrajina ostati „partner, a ne član“. Taj ekspert ne dovodi to samo u vezu sa članstvom Ukrajine u alijansi kao mogućom nuklearnom pretnjom Ruskoj Federaciji, već i sa diskusijom u Sjedinjenim Američkim Državama o budućnosti NATO, kao i prioritetu suprotstavljanja Kini na indo-pacifičkom prostoru, pa je moguće da Vašington nema dovoljno dodatnih resursa za zaštitu Ukrajine.

On veruje da bi u slučaju smanjenja američke pomoći Ukrajini, doprinos drugih zemalja mogao biti povećan. „ Postoji realna opasnost da Most (za Ukrajinu ka članstvu) postane dugačak, čak možda i beskonačan“, kaže Melvin.

Mina Olander očekuje da će „integracija Ukrajine u NATO biti nastavljena na tehničkom nivou“, ali ne i na političkom. Prema njenom mišljenu, Sjedinjene Američke Države su, kao ključna zemlja NATO, izabrale takav put.

*ovaj članak je najpre objavljen na ruskom jeziku