Pred kraj svog drugog predsedničkog mandata, Barak Obama će na vanrednom samitu SAD-ASEAN jasno staviti uskličnik iza jednog od svojih najvažnijih spoljno-političkih projekata – pojačanog angažmana Sjedinjenih Država u Aziji. Svi šefovi vlada deset država južne Azije očekuju se na neformalnom susretu u letovalištu Sanilends na jugu Kalifornije (15-16.1.2016). Američka ambasadorka u Džakarti Nina Hačigijan je tokom priprema za taj susret u jednom govoru početkom januara rekla da su odnosi između SAD i država ASEAN stalno na zavidnom, visokom nivou. „Samit SAD-ASEAN logična je posledica nove strateške orijentacije SAD u Aziji“, kaže Dejvid Erejz, politikolog u Centru „Hopkins-Nanjing“ za američko-kineske strateške studije.

Strateški partner

Neposredno pred dolazak Obame na funkciju predsednika 2009, Vašington je pozvao na „povratak Aziji“. Obama je odlučio da američki predsednik redovno mora da učestvuje na samitima zemalja istočne Azije (EAS) i da bi svake godine trebalo da poseti najmanje jednu zemlje iz saveza zemalja južne Azije (ASEAN). Zato mu je bilo važno da stvori čvrst okvir za kontakte s Azijom na nivou šefova država, odnosno vlada, kao što to postoji sa Evropom, ali ne i sa Srednjim istokom i Afrikom, piše Brajan Harding, direktor za istočnu i jugoistočnu Aziju Centra američkog progresa za list „Diplomat“.

„Obama je bio najaktivniji od svih američkih predsednika kada je u pitanju učešće na samitima grupe ASEAN. To pokazuje koliko se SAD i zemlje ASEAN uzajamno cene i poštuju kao partneri“, naglašava Mo Tuzar sa Instituta za južnoazijske studije u Singapuru (ISEAS).

Isti interesi

Odnosi između SAD i zemalja ASEAN su u novembru 2015. dobili novu dimenziju. Na zajedničkom samitu u Kuala Lumpuru (naslovna slika) dogovoreno je strateško partnerstvo. Tada usvojeni „Akcioni plan 2016-2020“ predviđa produbljivanje bezbednosne i privredne saradnje. Bezbednosna saradnja pri tom podrazumeva suzbijanje terorizma, kao i pojačanu kooperaciju u pogledu slobodne plovidbe, koja je konfliktom u Južnokineskom moru već godinama u centru pažnje. Ekonomski se radi o implementaciji okvirnog sporazuma, dogovorenog 2006. sa zemljama ASEAN o trgovini i investiranju ili o redovnim informativnim susretima visokih predstavnika privrede.

„Interesi zemalja ASEAN i SAD se podudaraju u centralnim pitanjima“, ubeđen je politikolog Erejz. Kako SAD, tako i zemlje ASEAN, zainteresovane su za održanje međunarodnog reda i mira, u koje spada, između ostalog, rešavanje konflikata putem međunarodnih sudova, slobodna trgovina i međunarodne institucije.

Tokom proteklih godina iz redova grupe ASEAN stizale su i kritike na američki angažman u regionu za koji se više puta reklo da se ne odmiče od puke retorike. Ekspertkinja za Aziju Mo Tuzar to ne vidi tako. „SAD se nikada nisu povukle iz tog regiona. Ali u fokusu, koji obe strane sada svode na uzajamne odnose, trebalo bi da bude suzbijanje terorizma, ali i epidemija i patnji izbeglica, kao i pojačana saradnja u oblasti ublažavanja posledica klimatskih promena i konačno jačanju privrednih i trgovinskih odnosa.

I iz SAD je došla kritika da je zajednički samit samo klub za debatovanje, bez mešanja u politiku pojedinih zemalja sposobnosti. Erejz smatra opet da SAD razumeju da se grupa ASEAN sastoji od različitih zemalja koje polažu veliku pažnju na autonomiju i suverenost. SAD ujedno podržavaju grupu ASEAN kao garanta mira i stabilnosti u regionu. Bilo kako bilo, samit će odaslati nedvosmislenu poruku regionu, ali i susedima Kini i Japanu. „Angažman SAD je trajan i dostigao je visok nivo.“