Nakon višesatnog većanja predsednici država i vlada zemalja-članica Evropske unije dogovorili su se ovog četvrtka (26. oktobar) kasno uveče, na kraju prvog dana redovnog samita, oko zajedničke izjave vezane za najnoviju eskalaciju sukoba na Bliskom istoku. U zajedničkoj izjavi se od sukobljenih strana, Izraela i Hamasa, traži da omoguće „brz, bezbedan, neometan i kontinuiran pristup humanitarne pomoći civilnom stanovništvu. Kako bi se to ostvarilo potrebni su humanitarni koridori i prekidi vatre. „Sve gora humanitarna situacija žitelja Gaze povod je za veliku zabrinutost“, navodi se u zajedničkom saopštenju.

-pročitajte još: Bure baruta na Bliskom istoku: strah od velikog rata

Naglašava se takođe da će Evropska unija i dalje „intenzivno da sarađuje“ s partnerima u regionu kako bi se zaštitilo civilno stanovništvo i omogućio pristup hrani, vodi, medicinskim potrepštinama i gorivu. Pritom je naglašeno da bi trebalo obezbediti da „Hamas tu pomoć ne zloupotrebi“. Nije navedeno kako se namerava da se to postigne, s obzirom na to da Hamas još uvek kontroliše događaje u Gazi, a posebno gorivo zloupotrebljava u vojne svrhe. Izrael trenutno blokira isporuke goriva Gazi upravo u strahu od toga.

U izjavi se i oštro kritikuje teroristička organizacija Hamas i posebno njihova zloupotreba civila u borbenim akcijama, što je opisano kao posebno okrutno.

Nemačka na jednoj, Španija na drugoj strani

Ipak, i ovaj samit je pokazao relativnu podeljenost unutar Evropske unije kada je u pitanju odnos prema najnovijoj eskalaciji sukoba na Bliskom istoku. Iako je i sama izjava koja ukazuje na katastrofalnu humanitarnu situaciju u Pojasu Gaze kritika na račun Izraela, tokom petočasovne rasprave uočene su i razlike u pristupu i nekim delovima teksta izjave. Zemlje poput Nemačke i Austrije, ali i Mađarske, tražile su umereniji ton kada su u pitanju zahtevi na račun Izraela. To se posebno odnosi na pitanje prekida vatre. Dok je predsedavajuća Savetu EU Španija, ali i zemlje poput Irske, insistirala na pojmu „pauza“, što se može protumačiti kao trajni prekid vatre, Nemačka je insistirala na pravu Izraela da nastavi borbu protiv Hamasa.

Kompromis je pronađen u množini: sada se govori o „pauzama“, čime bi postalo jasno da EU od Izraela ne traži odustajanje od borbe protiv Hamasa, nego kratkotrajna zatišja kako bi se omogućilo dostavljanje humanitarne pomoći.

-pročitajte još: Rat na Bliskom istoku: Ima li šanse za mir?

Ali, ne samo Nemačka – i ostale zemlje-članice govore o napadu Hamasa koji traje od 7. oktobra. „Neki smatraju da se Hamas nakon 7. oktobra, kada je počinio pokolj nad izraelskim civilima, povukao i da se brani. Ali, to nije istina: Hamas od tada kontinuirano napada Izrael svim mogućim sredstvima, pre svega raketama, ali i novim upadima na izraelsku teritoriju“, citira nemački javni servis ARD jednog diplomatu.

Mirovna konferencija za rešenje na osnovu dve države

Španski premijer Pedro Sančez ukazao je na potrebu održavanja međunarodne mirovne konferencije. Ona bi, objasnio je, trebalo da se održi u roku od šest meseci i „pomogla bi da se nađe rešenje na osnovu principa dve države za Palestince i Izraelce“.

Izrael još nije reagovao na zajedničku izjavu iz Brisela, ali diplomata na marginama samita iskazuju skepsu oko moguće reakcije iz Jerusalima. Mnogi smatraju da je malo verovatno da će Izraelci u dogledno vreme da sednu za pregovarački sto s Palestincima. U svakom slučaju ne sve dok se ne okonča kopnena ofanziva u Pojasu Gaze koju Izrael već danima priprema.

Nemački kancelar Olaf Šolc istakao je još jednom pravo Izraela na samoodbranu i izrazio uverenje da izraelska vojska čini sve što je u njenoj moći kako ne bi naškodila civilima. „Izrael je demokratska država s veoma humanim principima za kojima se povodi. Možemo biti sigurni da će izraelska vojska u svemu onom što preduzima poštovati pravila koja se baziraju na međunarodnom pravu. U to ne sumnjam“, rekao je Šolc nakon prvog dana samita u Brsielu.

nk (ard, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.