Bekim Gaši živi u Trnju kod Suve Reke. Živi uz prazninu koju bi hteo da ispuni. Nema grobova nad kojima bi mogao da žali, jedino slike majke Hire i četiri sestre koje se vode kao nestale otkako je jugoslovenska vojska počinila masakr u ovom selu 25. marta 1999. godine.

„Već 26 godina ne znam gde su im pokopana tela. Svaki put kad vidim neki jarak pomislim da su možda tu“, kaže Gaši.

Kada se rat na Kosovu završio bombardovanjem i kapitulacijom SR Jugoslavije, kao nestalo vodilo se oko 4.600 osoba. Najveći broj slučajeva je razrešen, ali za oko 1.600 porodica rat još nije gotov.

Toliko osoba se još vode kao nestali. Većina su Albanci, a oko 500 je Srba, Roma i drugih kosovskih manjina. Pitanje nestalih ostalo je jedna od najdubljih rana poratnog perioda, politička sramota i ljudska bol koji nikako da budu prevaziđeni.

U Trnju je verovatno pobijeno 22 članova porodice Gaši, a još uvek se 14 vodi kao nestalo. Bekim Gaši i rođaci su godinama prisustvovali ekshumacijama, vodili sudske procese i u Beogradu – uzaludno. „Išli smo u Beograd u nadi da ćemo dobiti informacije. Proces je trajao šest godina. Na kraju nije bilo rezultata“, kaže on.

Sastanak u Skadru

Sada se nade polažu u relativno novu Zajedničku komisiju za nestale. Predstavnici Srbije i Kosova sastali su se u sredu (4. februar) u Skadru. Prošlog meseca su se o zajedničkom radu dogovorili sa predstavnicima Brisela.

Taj sastanak dolazi decenijama nakon što su već Beograd i Priština obećavali da će rešavati pitanja nestalih. I pre tri godine su kosovski premijer Aljbin Kurti i srpski predsednik Aleksandar Vučić obećali isto, potpisana je i deklaracija.

U Skadru je susret prošao „bez negativnih reči“, kaže za DW Đile Haziri, predstavnica kosovske NVO „Glas roditelja“. Ona je takođe prisustvovala sastanku.

Ona smatra da je srpska strana do sada bila najveća prepreka razjašnjenju sudbine nestalih, da je otezala sastanke i procese. „Sad ima obećanja da će se već od marta intenzivnije raditi i da će biti novi sastanak“, kaže.

„Imam više nade nego ikad pre“, dodaje Haziri. „Jer svi su bili saglasni da pitanje nestalih mora da se reši jednom za svagda.“

Nada i skepsa

Uzdržaniji je bio Klisman Kadiju, savetnik zamenika premijera Kosova. „Od usvajanja deklaracije o nestalim osobama u maju 2023. je napredak bio minimalan, pre svega zbog odbijanja Srbije da suštinski sarađuje“, ocenjuje on za DW.

Kako kaže, bez političke volje neće ići. Do sada je, dodaje, Beograd odbijao da bude transparentan i otvori državne arhive. „To otezanje je nepravedno produžilo patnju pogođenih porodica.“

Bekim Gaši takođe je skeptičan. „Srbija je odnela tela. Srbija zna gde su. Ne tražimo nikakva čuda. Samo hoćemo kosti i mesto gde možemo otići da položimo cveće.“

Podseća da se tokom procesa u Beogradu, na koji je išao, često pominjala 549. brigada Jugoslovenske armije. Ona je imala svoje dnevne i mesečne izveštaje. „Ako se dosijei te brigade otvore, tamo će biti sve“, misli Gaši. „Na Kosovu nema tih informacija.“

Ali, on kritikuje i manjkavu institucionalnu podršku na Kosovu, kao i prepirke između različitih organizacija porodica nestalih osoba. „Nismo dobro zastupani. Pozivaju nas na neke sastanke, ali retko. Nismo deo procesa odlučivanja.“

I ponavlja da im jedino treba jedno mesto gde bi odneli cveće za voljene.