To je dugotrajan proces, naporan za učesnike, a za promatrače ponekad jedva razumljiv. U Briselu se formira nova Komisija EU (EK), politička momčad koju će voditi predsednik iste - Žan-Klod Junker. Nakon više od 80 sati saslušanja i gotovo 1.300 pitanja za 26 kandidata se pokazalo kako su gotovo svi nominovani komesari uspeli da pridobiju poverenje. Ni u jednoj zemlji članici Evropske unije članovi neke vlade ne proveravaju se tako iscrpno i detaljno. Uglavnom se ministri imenuju čak i bez konsultacija parlamenta.

Ali u Evropi je drugačije. To je ta živa demokratija, čak i ako su procesi odlučivanja veoma složeni, čak i ako se na kraju ipak sve odlučuje u sobama iza zatvorenih vrata između poslaničkih klubova i samih stranaka.

Alenka Bratušek iz Slovenije je "pešak" žrtvovan u toj igri šaha. Bivšu premijerku koja je na glasu kao liberalna parlament je odbio jer nije dovoljno kompetentna za područje "energetske unije". Ali pre svega, ona nije imala podršku neke od velikih stranačkih porodica, odnosno konzervativaca ili socijaldemokrata.

Dva bloka

Ova dva bloka stvorila su neku vrstu nezvanične koalicije. Zato nije niti "propao" nijedan od važnih kandidata konzervativne ili socijaldemokratske struje, makar se već i na saslušanju čulo da je njihov izbor itekako sporan. Tako francuski socijalista Pjer Moskovici sme da preuzme položaj komesara za privredu, baš kao i Britanac Džonatan Hill, koji bi trebalo da reguliše financijska tržišta u ime Evropske komisije.

Doduše, kod njega je Parlament EU demonstrirao svoju moć i prisilio budućeg predsednika EK da mu delimično promeni format budućih funkcija. A iz Slovenije će Junker morati da dovede neku drugu kandidatkinju ili kandidata. To je njegov poraz i knedla koju mora da proguta, jer se on lično i veoma snažno zalagao za Alenku Bratušek.

Poseban slučaj jeste mađarski komesar Navračiš: njemu je pretilo odbijanje, jer je na glasu kao osoba od poverenja mađarskog premijera Viktora Orbana, koji nipošto nije omiljen u Parlamentu EU. Jer u Briselu mu prigovaraju kako vodi politiku koja je nepoverljiva prema Evropi, a kod kuće je „zloupotrebljavao“ apsolutnu većinu u parlamentu, koristeći je kako bi još više proširio moć. Oko relativno malene Mađarske se riskirao sukob, ali je konzervativni blok - kojem pripada i stranka Fidesz Orbana i Navračiša - sprečio da isti izleti iz Komisije. On može da ostane u Junkerovom, ali sa nekim drugim resorom umesto kulture i građanskih prava.

Rupe u strukturi

Za vreme „saslušanja“ su se bez ulepšavanja mogli videti nedostaci pojedinih komesara, ali i struktura buduće Komisije EU, očigledno ima rupa. Mnogim poslanicima EU parlamenta nije postalo jasnije, kako će uopšte funkcionisati zamišljena saradnja između imenovanih potpredsednika i "normalnih" poslanika Parlamenta EU. Jer, nadležnosti se preklapaju, a njihova ovlašćenja nisu jasno ograničena.

Tu će Junker u mesecima koji slede, morati još mnogo da dokazuje da njegov eksperiment zaista znači napredak. On Naime, on je previše lisica postavio da čuvaju kokošinjce: rastrošni Francuz treba sve da natera na štednju, Britanac sa mnogo prijatelja među bankarima bi trebalo da reguliše finansijska tržišta, a Grk će biti zadužen za izbeglice, mada je postupak za dodeljivanje azila u Grčkoj - ispod svakog ljudskog dostojanstva.

Španac sa dobrim vezama u naftnoj industriji trebalo bi da bude zadužen za zaštitu klime, a spoljnu politiku treba da vodi neiskusna Italijanka. Sve će to dovesti do mnogo napetosti i sa zemljama članicama Evropske unije i sa Parlamentom EU. Junker se valjda nada da će se poslanici međusobno držati u igri šaha i na kraju ipak rezultirati smislenim propisima EU.

Početak za novu Komisiju je bio pomalo nezgrapan, ali je ipak bio i školski primer demokratije.

Vaš komentar?