Sven Klimpel ne bi imao ništa protiv da na svetu ostanu da žive samo muškarci – naravno, kada je reč o komarcima. Jer, za razliku od mnogih drugih životinjskih vrsta, mužjaci komaraca su bezopasni: oni vole samo biljne sokove i jedino što ih zanima jeste da osvoje pažnju neke ženke.

Ali za nas, ljudski rod, oni nisu nikakva napast i ne bodu ljude i sisare. Doduše, i oni zuje kao i ženke i u mraku je teško raspoznati njihov pol. Tek ako se insekt dobro pogleda, otkriće se da prave „muškarčine“ – imaju dlakava ticala, kao što nam objašnjava Sven Klimpel.

Ipak, on nije stručnjak za insekte već parazitolog i za njega je samo mrtav komarac dobar komarac. Naravno, pre svega se to odnosi na ženke komarca koje sisaju popriličnu količinu krvi. Po pravilu, nakon takvog „obeda“ komarica je dvostruko teža nego pre, pa joj je tako i teže da pobegne gnevnom (bivšem) vlasniku tih dva do pet miligrama krvi.

Nekad turisti, danas „domaće“ zujalice

Ženkama je ta krv – odnosno, belančevine iz krvi, neophodno potrebna za stvaranje jajašca i samo tako komarci mogu da se razmnožavaju. Pri tome čak nije najgori ubod, niti lagana infekcija koja nas onda svrbi nekoliko dana. Nego ono što životinjica može da ostavi u krvi žrtve – od virusa, parazita pa do larvi crva. To mogu da budu i veoma opasne bolesti, od malarije i bolesti spavanja pa do Denga ili Čikungunija groznice.

Nekada su komarci prenosili takve bolesti po Africi, Aziji ili Latinskoj Americi, ali sve češće se takvi, egzotični komarci zatiču i u Evropi. Naravno, oni ne dolaze sami jer su komarci, na sreću, relativno loši letači. Ali dolaze u avionima i brodovima, kontejnerima sa teretom i, veoma često, u tovarima egzotičnog voća ili drvene građe koji stižu u Evropu.

Ranije ih tu nije čekala neka naročito blistava budućnost. Obično su takvi egzotični komarci, azijski grmski komarac (Hulecoeteomyia japonica), azijski tigrasti komarac (Stegomyia albopicta) ili komarac žute groznice (Stegomyia aegypti) zujali po Evropi koji mesec. Ali onda je dolazila zima i ti komarci bi nestajali. Sven Klimpel upozorava: i ovde je sve toplije, a zime su kraće. Zato su i u Nemačkoj počele da žive vrste komaraca koje naši preci nisu poznavali.

„Naši“ komarci postaju opasniji

Klimpel i njegov kolega Egbert Tanih su u prošle dve godine analizirali preko 75.000 komaraca koje su sakupili na 55 lokacija širom Nemačke. U toj opsežnoj analizi pronašli su čak pedesetak vrsti komaraca, od „domaćih“ pa do prilično egzotičnih, koji se samo ponekad pojavljuju i još uvek su retkost u Evropi.

Ali ono što te parazitologe najviše zabrinjava nisu čak ni ti zujeći gosti iz dalekih krajeva, nego ono što se dešava sa „našim“ komarcima: „I domaćim komarcima veoma odgovara ovo toplo vreme i blage zime. Već sad stvaraju nekoliko naraštaja tokom godine“, objašnjava Tanih. On i njegov kolega upravo istražuju i koje parazite sada nose i domaći komarci.

Jer, nedavno je i u „nemačkom“ komarcu pronađena larva psećeg srčanog crva (Dirofilaria immitis). Taj parazit je zapravo raširen u Africi, Aziji, i samo ponekad se zatiče i na jugu Evrope. On živi u srcu pasa, kuna i lisica i ubodom komarca može da se proširi i na drugu životinju – ali i na čoveka. Po pravilu, u čovečijem organizmu taj parazit brzo bude uništen – ali ipak ima i slučajeva komplikacija.

Sven Klimpel zato savetuje oprez sa komarcima, jer je uveren da će biti sve više egzotičnih i eventualno opasnih komaraca i u našim krajevima. On, veran svom načelu koji je to dobar komarac, čini sve što može i ni jedan od 75.000 analiziranih komaraca nije izašao iz njegove laboratorije „na sopstvenim krilima“. Ali, ipak, proriče da će već u sledećih deset, a najkasnije pedeset godina, i u Nemačkoj biti sve više slučajeva zaraznih bolesti koje prenose te male leteće krvopije.

Autori: Judit Hartl / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković