Samo na osnovu dokaza?
29. decembar 2017.
Haški tribunal je zatvoren, ali će suđenja za ratne zločine biti nastavljena pred sudovima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. Pravosuđe BiH u tom smislu ima najviše iskustva, što potvrđuju brojni predmeti procesuiranja ratnih zločina, uključujući nedavnu prvostepenu presudu bivšoj pripadnici Hrvatskog veća odbrane (HVO) Azri Bašić (Krvava Azra), koja je zbog zločina nad Srbima osuđena na 14 godina zatvora. Urednica Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Erna Mačkić veruje da je pravosuđe u BiH u stanju da efikasno procesuira predmete ratnih zločina i nakon što je Haški tribunal zatvoren.
- pročitajte još: Politika jača od pravnih činjenica
„Nijedna druga zemlja na svetu nije procesuirala ni blizu toliko predmeta ratnih zločina kao BiH. Poslednjih nekoliko godina Sud BiH svake godine osudi više desetina počinilaca na preko stotinu godina zatvora za ratne zločine i genocid u Srebrenici. To je svakako veliki uspeh. Međutim, kada se govori o najsloženijim i najoseljivijim predmetima, tu dolazi do politizacije i lošijeg rada“, ukazuje Erna Mačkić za DW. Ona ističe da „manje osetljive“ predmete treba prebacivati na kantonalne i okružne sudove i da u BiH ima dovoljno znanja i iskustva za procesuiranje ratnih zločina.
Žrtve traže pravdu
„Kada su u pitanju sudovi u regionu, situacija je malo drugačija, posebno sa aspekta definisanja genocida kao krivičnog dela u Srbiji kada je u pitanju Srebrenica. Takođe, u Republici Hrvatskoj se ne radi mnogo na predmetima koji su ustupljeni iz BiH, ali je smanjenjem političkog pritiska moguće promeniti situaciju. Preživele žrtve ratnih zločina insistiraju na bržem rešavanju predmeta s obzirom na činjenicu da je od rata prošlo više od 20 godina“, kaže Erna Mačkić.
Novinar BH televizije (BHT) Nikola Marković, koji je u Hagu pratio najznačajnije procese protiv optuženih za najteže ratne zločine, kaže da istorijsko mesto i značaj Haškog suda tek treba definisati. On ocenjuje da, uprkos brojnim prigovorima, niko ne može da umanji, odnosno ospori dostignuća Haškog tribunala.
Politički utucaj
„Jedno od njegovih ključnih nasleđa jeste i Arhiv Haškog suda koji, pored ostalog, sadrži brojne podatke i činjenice o događajima na ovim prostorima. Teret procesuiranja preostalih slučajeva ratnih zločina sada je na nacionalnim sudovima. No, ako se uzme u obzir da je većina presuda Haškog tribunala bila predmet sporenja u zemljama regiona, ogroman će izazov biti očuvanje integriteta domaćih pravosudnih institucija, posebno po pitanju političkog uticaja na njihov rad. U tom kontekstu, veliku pažnju izazvali su procesi protiv Ilije Jurišića i Nasera Orića, kada je i pravosuđe u Srbiji, ali i u BiH, optuženo za vođenje i presuđivanje po političkim direktivama. I predstavnici udruženja žrtava u BiH često su sumnjali u objektivnost domaćih pravosudnih institucija, govoreći kako ovako ustrojeno pravosuđe BiH ne može da procesuira odgovorne za ratne zločine. Atmosferu su dodatno podgrevali i istupi pojedinih političara koji su govorili da se optužnice pred pravosudnim institucijama Bosne i Hercegovine podižu selektivno i da se sudi pripadnicima samo određenog naroda u toj zemlji. Takvih optužbi ne manjka na sve tri strane u BiH“, kaže Nikola Marković za DW.
- pročitajte još: „Ne radi se o odgovornosti Hrvatske“
„Iz pravosudnih institucija čvrsto ostaju pri stavu kako se sve odluke isključivo donose na osnovu dokaza, a ne ideoloških ili političkih uverenja. Jedinstvenog stava o događajima u ratnom periodu od 1992. do 1995. godine na ovim prostorima teško da će biti, ali je ključno da pravo i pravda budu dostupni svima i da svi odgovorni za najteže zločine na području BiH odgovaraju. Ako je i bilo propusta, iz grešaka bi trebalo učiti. Političkih komentara i pritisaka na rad pravosuđa verovatno neće nedostajati, ali bi se trebalo nadati da će, umesto politike, primat imati vladavina prava“, kaže Nikola Marković.
Deklarativna podrška
Kolumnista Al Džazire i Buke Dragan Bursać veruje da su politički lideri u BiH u stanju da podrže sprovođenje pravde kada su u pitanju ratni zločini, ukoliko to ne ugrožava liderstvo u narodu kome pripadaju. „A najčešće ugrožava, pa oni ili ćute, ili deklarativno ponekad podrže istrage i hapšenja. A najčešće se nominalno u predizborne svrhe ne slažu sa procesuiranjem optuženih za zločine. Na žalost, 2018. je izborna godina. Lideri će zato da crpe kapacitete iz nacionalizma, pa je za očekivati da će dominantna politička mantra biti ’heroj, a ne zločinac’“, kaže Dragan Bursać za DW.
Haški tribunal je zatvoren 21. decembra nakon skoro četvrt veka rada. Za ratne zločine je pred tim sudom optužena 161 osoba. Postupak je zaključen za ukupno 141 optuženu osobu. Osamnaest optuženih je oslobođeno, a 74 optužene osobe su osuđene. Posebno telo, Međunarodni rezidualni mehanizam za međunarodne krivične sudove (IRMCT), završiće otvorene predmete (Šešelj, Karadžić, Mladić, Stanišić-Simatović), dok će lokalno pravosuđe, odnosno sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj, procesuirati predmete koje im je ustupilo Haško tužilaštvo.