Novinarima ovih dana nije lako da zakažu intervju s nekim od predstavnika vladajuće Erdoganove Stranke pravde i razvoja (AKP). Nepoverenje je ogromno. Ahmet Sorgun je u tom smislu pozitivan izuzetak. Tom 57-godišnjaku iz provincije Konija prilično je sigurno poslaničko mesto u parlamentu. Na proteklim izborima je AKP u Koniji osvojila 66 odsto glasova.

Kad bi se Sogrun pitao, takav izborni rezultat trebalo bi da bude zabeležen u celoj Turskoj. „Ljudi žele pre svega stabilnost.“ A stabilnost, po njegovom mišljenju, najbolje može da obezbedi AKP ako sama formira vladu, bez koalicionog partnera. On je ubeđen da će tako i biti.

Za Kristijana Brakela, direktora istanbulskog predstavništva nemačke fondacije „Hajnrih Bel“ takva očekivanja su nerealna. „Ako je suditi po rezultatima istraživanja javnog mnjenja, izborni rezultat neće se bitno razlikovati od onog u junu. Kurdska partija HDP ponovo je preći izborni cenzus od 10 odsto i tako ponovo sprečiti AKP da osvoji apsolutnu većinu“, kaže Brakel za DW.

Kurdi kvare računicu Erdoganu

Narodna demokratska stranka (HDP) na izborima u junu je ostvarila ogromn uspeh. Po prvi put u istoriji Turske jedna prokurdski orijentisana stranka uspela je da uđe u parlament.

Za stručnjaka za Tursku Gareta Dženkinsa to je veliki uspeh za Kurde. „HDP-u je uspelo da svoj levo orijentisan politički program poveže sa podrškom kurdskom nacionalizmu. Na taj način pošlo im je za rukom da pridobiju veliki broj konzervativnih Kurda, pre svega na istoku zemlje, ali i jedan broj liberalnih i sekularno-nastrojenih Turaka.“

To je mnogo neobičnije nego da su Kurdi i liberalni Turci na dijametralno suprotnim pozicijama. Uspeh prokurdske HDP pogodio je u sam živac Erdoganov AKP. Po prvi put od 2002. ta konzervativno-verska partija bila je u junu 2015. prisiljena da traži koalicionog partnera.

Ali ko snosi odgovornost za propast koalicionih pregovora, što je dovelo do raspisivanja novih izbora? Za Jusufa Halačoglua iz Partije nacionalističkog pokreta (MHP) jasno je ko je krivac. „To je“, kaže, „zasluga predsednika Erdogana.“ Premijer Ahmet Davutoglu iz AKP-a već je bio pristao na koalicionog partnera, kada je Erdogan intervenisao. Predsednik je tako dodatno prekršio i načelo neutralnosti, što mu nalaže Ustav.

Marioneta Davutoglu

Kristijan Brakel dodaje da je Erdogan svojim ponašanjem razljutio mnoge pristalice. „Mnogi članovi AKP-a, među kojima je i premijer Davutoglu, želeće i nakon ovih izbora da osnuju koalicionu vladu. Ali veoma je upitno da li će oni i ovoga puta imati poslednju reč“.

Za mnoge posmatrače, Ahmet Davutoglu je suviše slab da bi mogao da se suprotstavi Erdoganu. To pokazuje i anketa „Ipsosa“, jednog od vodećih instituta za istraživanje javnog mnjenja u Turskoj. Ona pokazuje da svega četiri odsto ispitanika smatraju da je Davutoglu pravi čovek na dužnosti premijera, dok se za Erdogana izjasnilo 30 odsto ispitanih.

Zvižduci tokom minuta ćutanja

Tursku je ove godine, pored junskih izbora, snažno potresao ponovno rasplamsali sukob sa Kurdima, ali i teroristički napadi u Ankari. Garet Dženkins smatra da su napadi doveli do toga „da se ljudi još više okreću svojim unapred formiranim stavovima“. Nepoverenje je toliko veliko da oba tabora jedni drugima prebacuju odgovornost za napade. „Oni, koji preziru AKP, veruju da ta partija snosi deo krivice za napade. Oni, koji podržavaju AKP, vide u napadima još jedan dokaz za zaveru koja ima za cilj da se diskredituje Erdoganova stranka.“

Koliko mržnje je posejano najbolje se moglo videti tokom nastupa turske reprezentacije, neposredno nakon napada. Minut ćutanja žrtvama prekinut je koncertom zvižduka. Na demonstracije za mir izašli su pre svega pro-kurdski i sekularno nastrojeni Turci.

U Koniji problema nema

I ma kako da je situacija u Turskoj katastrofalna, za Ahmet Sorguna sve je još uvek u redu. U Koniji nema problema. „Ovde svi žive zajedno i u harmoniji. I hrišćani i Turci i Kurdi i Jermeni“.

Ali ako želite da vidite koliko brzo taj umereni i samopouzdani političar AKP može da se u trenutku promeni, onda ga pitajte šta misli o konfliktu sa Kurdima i slobodi štampe: „To nema nikakve veze sa izbornom kampanjom i zato neću da vam odgovorim na to pitanje“.

A kada razgovor skrene na podelu funkcija između Erdogana i Davutoglua, Ahmet Sorgun konstatuje: „Obojica su snažne ličnosti sa jakim karakterom, ali jedna osobina im je zajednička. Obojica žele samo ono najbolje za Tursku.“