„Kad se dva različita proizvoda predstave u istom pakovanju to dovodi potrošače u zabludu i to nije pošteno“, objavila je komesarka EU za pravosuđe i potrošače Vera Jurova. U međuvremenu postoje dokazi da postoje „na desetine, a možda i na stotine proizvoda“ koji se u istim pakovanjima s kvalitetnijim sastojcima nude na zapadu EU, a sa manje vrednijim, među „siromašnima“ Evropske unije.

Jurova kaže da iz sopstvenog iskustva u njenoj domovini Češkoj zna da na primer ima „alarmantno malo ribe u ribljim štapićima“. „Odlučna sam da okončam tu praksu“, najavila je komesarka EU. Takvi „dvostruki standardi“ zabranjeni su evropskim pravilima i smernicama. Pa i ne samo političkom odlukom, već i novcem. Komesarijat Vere Jurove dobio je milion evra na raspolaganje da istraži takve slučajeve.

Brisel ukazuje na propise o obeležavanju prehrambenih namirnica i odredbe o nepoštenoj trgovačkoj praksi. U smernicama Evropske komisije obaveštavaju se nacionalne službe za kontrolu hrane da bi trebalo da otkrivaju nedozvoljeno ponašanje proizvođača. Saradnjom u evropskoj zaštiti potrošača može se videti i to da li su proizvodi u drugim zemljama „bolji“.

Pohvala koncernima koji su promenili recepte

Ipak, neće biti nikakve evropske „jedinice za smrznute riblje štapiće“. Za utvrđivanje nepravilnosti nadležne ostaju nacionalne službe. Ali na nivou Evropske unije, objavila je Jurova ovog utorka (26.9), već do kraja godine utvrdiće se jedinstveni standardi za ispitivanje prehrambenih proizvoda – i za to na raspolaganju stoji milion evra.

Komesarka za pravosuđe i potrošače najavila je da neće oklevati da istakne na stub srama one proizvođače za koje bude imala dokaze da su varali sa svojim proizvodima“. Jurova, doduše, neće pozvati na bojkot, ali će pomoći evropskim potrošačima da donesu „utemeljenu odluku o kupovini“.

Evropska komesarka iz Češke pozdravila je odluku nekih proizvođača da promene praksu i počnu da proizvode samo jednu, „evropsku" vrstu proizvoda. Na primer, proizvođač peciva „Balzen“ objavio je da će njegov keks od sada za sve biti sa maslacem i da više neće postojati „specijalni keks“ u kome je umesto maslaca mnogo jeftinija palmina mast. I proizvođač dečje hrane „Hip“ obećao je da će u svim proizvodima u Evropi biti isti procenat povrća.

Ako je drugačiji, neka se i zove drugačije

Jurova nije mogla da isključi mogućnost da će to dovesti do poskupljenja nekih proizvoda u zemljama koje su se žalile na lošiji kvalitet, ali za sad „nema naznaka da se to dogodilo“, izjavila je komesarka. S druge strane, ona savetuje proizvođačima da i dalje nude takve, manje kvalitetne proizvode, ali pod drugačijim imenom. Tako će potrošači odmah moći da vide da li kupuju drugačiji proizvod.

Mađarska služba za kontrolu prehrambenih proizvoda ovog februara objavila je istraživanje sa proizvodima 24 različitih koncerna i u kojima je pronađen čitav niz nepravilnosti. Mađarska „Nutela“ proizvođača „Ferera“ bila je „manje kremasta“ od austrijske, „Koka-kola“ je bila sa „manje izražene arome i bezokusnija“, a u instant-supama „Knora“ bilo je 20 odsto manje sadržaja, iako je pakovanje bilo identično.

I u Slovačkoj se došlo do sličnih rezultata. Proizvodi koji se prodaju u toj zemlji često su imali više masnoća i niži procenat mesa nego u istim proizvodima koji se prodaju na zapadu. Umesto šećera, koristili su se zaslađivači, a umesto voća – veštačke arome.

aš/agencije

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android