Debata šefova vlada o ruskom napadu nervnim agensom trajala je duže i bila je žešća nego što se to očekivalo. Na kraju je rezultat diskusije bila oštrija formulacija, kojom se odgovornost za napad jasno prebacuje na Rusiju. Britanska premijerka uspela je da uveri svoje kolege na osnovu onoga što znaju tajne službe. Agresija Rusije cilja na celu Evropu, rekla je Tereza Mej.
Savezna kancelarka je izričito stala na njenu stranu i pobrinula se i sama da zemlje poput Grčke ili Italije odustanu od svog oklevanja po pitanju otvorene konfrontacije sa Moskvom. I čitav niz članica EU na pokušaj ubistva na evropskom tlu želi odgovoriti izbacivanjem ruskog diplomatskog osoblja. To je najoštrija moguća mera na diplomatskom nivou.
Bregzit
Britanska premijerka je evropsko zajedništvo „proslavila“ kao ličnu pobedu. Ali, kiti se tuđim perjem. Godinu dana pre izlaska Britanije iz EU, ona profitira od evropske solidarnosti. Njene kolege su tako samo po sebi razumljivo ojačali njenu poziciju prema Putinu, da će njoj ta podršku i zajedništvo sigurno jednoga dana nedostajati. Uprkos svim zaklinjanjima da će i posle Bregzita postojati sjajno partnerstvo na polju bezbednosti, jasno je da će Velika Britanija, nakon što postane „treća zemlja“, izgubiti na uticaju, i to dramatično.
Osim toga na sastanku šefova vlada u Briselu su se počeli nazirati sledećii koraci u pregovorima oko Bregzita. Postignut je dogovor oko toga kako bi trebalo da izgleda prelazno razdoblje za Britance i da bi temelj budućeg odnosa trebalo da bude sporazum o slobodnoj trgovini. To je ustvari najmanji mogući zajednički imenitelj u međunarodnim odnosima. Više - nije bilo moguće zbog britanskih „crvenih linija“, moglo se čuti od učesnika sastanka. U pregovorima oko Bregzita u međuvremenu se ustalio obrazac po kojem britanska strana najpre postavlja velike zahteve, ali onda poklekne čim EU ostane odlučno kod svog kursa. Spoznaja da u tom postupku na kraju nema pobede Ujedinjenog Kraljevstva se, izgleda, proširila na na „ostrvu“.
Trampov „trgovinski rat" još nije otklonjen
Evropska se solidarnost za pokazala i kad se radi o pretnjama američkog predsednika. EU je odmah zapretila protivmerama, poslala pregovarače u Vašington i tako dobila na vremenu. No, meseca dana je premalo vremena kako bi se popričalo o međusobnim problemima u razmeni roba – i kako bi se oni rešili. Osim toga Evropljani nerado pregovaraju sa pištoljem na slepoočnici.
EU i dalje zagovara slobodnu, ali regulisanu svetsku trgovinu i pritom pokušava da zašti svoje interese. U slučaju trgovinskih ratova sve strane mogu samo izgubiti, tako glasi opomena Evropljana upućena američkom predsedniku. Ali on, koliko je poznato, ne sluša, već sledi svoje impulse. Time on trenutno predstavlja najveću pretnju za rast, blagostanje i socijalni mir u Evropi. Još uvek je nejasno u kom pravcu to ide. Povlačenje savetnika sa ekonomskim iskustvom iz Bele kuće ne sluti na dobro. Opasnost trgovinskog rata sa SAD, u ovom ili onom obliku, još nije otklonjena – ona je samo odložena.
Pretnja sporazumu sa Iranom
I na polju spoljne politike u SAD se naziru sve tamniji oblaci. Imenovanjem „jastreba" Boltona za savetnika povećava se potencijal ugroženosti predviđenih razgovora sa Severnom Korejom. A atomski sporazum sa Iranom u tim okolnostima mnogi su već otpisali. Evropljani već razmišljaju šta bi mogli spasiti ako SAD napusti ugovor. I tu preti sledeća velika međunarodna kriza, za to vreme besni rat u Siriji, a autokrat Erdogan intenzivira borbu protiv Kurda.
Međunarodna situacija je toliko zabrinjavajuća da je ona „učvrstila“ Evropljane u zajedništvu. Prvi reformski koraci za evrozonu su odgođeni za leto, trenutno je EU zaokupljena time da osigura preživljavanje u ekstremno olujnim vremenima. Šefovi vlada su shvatili da su samo zajedno dovoljno jaki kako bi izdržali napade starih neprijatelja i bivših prijatelja.