Kako stoje stvari sa nemačkim desnim populistima? Njihov partijski kongres ovog vikenda nije bio spektakularan, ali je zato bio informativan. Alternativa za Nemačku (AfD), koju čine ekonomski liberali i nacionalni konzervativci, složila se oko svog budućeg kursa.

Na kraju, skoro 500 delegata složilo se oko pitanja formiranja fondacije bliske fondaciji, kakve imaju i sve druge stranke u Bundestagu. Od sredine pedesetih godina prošlog veka, te fondacije imaju važnu ulogu u političkom obrazovanju, promovisanju demokratije u zemlji i inostranstvu. Finansiraju se direktno iz saveznog budžeta: 2017. to je bilo oko 580 miliona evra. AfD hoće komad tog kolača u budućnosti – bilo bi to oko 70 miliona.

Poznata političarka – predsednica fondacije

Oko 60 odsto delegata glasalo je za fondaciju „Deziderijus-Erazmus“ koju će voditi bivša članica CDU, Erika Štajnbah (74). Ta desno-konzervativna političarka dugi niz godina bila je predsednica Saveza udruženja prognanih Nemaca. Početkom 2017. – nakon 40 godina članstva – ona je u znak protesta napustila CDU. U svom govoru pred članovima AfD (ona nije član te stranke), Štajnbahova je rekla da se „u Bundestagu, demokratija korak po korak približava svom grobu.

Iza fondacije „Deziderijus-Erazmus“ su uglavnom ekonomski liberali u stranci. Još se ne zna kada će novac početi da stiže. Prema pravilima, fondacija ima pravo na finansiranje iz državnog budžeta tek kada stranka uspe dva puta da uđe u Bundestag. Ali, AfD to hoće da promeni. I udruženje „Gustav Strezeman“, koje u stranci podržavaju nacionalni konzervativci, prijavilo se na kongresu da preuzme funkciju fondacije – ali nije prošlo.

Pri imenovanju Saveznog arbitražnog suda kao najvišeg tela za rešavanje sporova unutar AfD, takođe su prevladali kandidati ekonomskih liberala.

Ekstremni članovi – odnos prema „mladalačkim grehovima“

Predložena izmena statuta – radi „zaštite od ekstremista – nije dobila potrebnu dvotrećinsku većinu. Sve dakle ostaje kao što je bilo i jača nacionalne konzervativce: pokrajinska udruženja sama odlučuju da li neko može biti primljen u AfD, čak i ako je ranije bio aktivan u strankama krajnje desnice. Takav početak u političkoj karijeri obično se tretira kao „mladalački greh“.

Na jesen se održavaju važni izbora – u Hesenu i Bavarskoj. U Bavarskoj bi AfD mogla ne samo da po prvi put uđe u pokrajinski parlament, već i da uništi apsolutnu većinu Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Šef Bavarskog AfD Martin Zihert kaže da CSU „mnogo priča i malo radi“ – čak i kada se radi o unutrašnjoj bezbednosti. Takva samouverenost nije bez osnova. Prema anketama, AfD u Bavarskoj može da očekuje 10 odsto glasova, pa i više. To bi moglo da znači da CSU ubuduće neće moći sama da vlada u Bavarskoj – uprkos svim trenutnim pokušajima da se izbore za glasove sa desne strane.

Šta hoće AfD?

Na nivou Nemačke, AfD trenutno ima oko 15 procenata podrške. Tako dobro je stajala i za vreme vrhunca izbegličke krize, 2015/16. Međutim, ako se to uporedi s drugim evropskim zemljama, tamošnje desničarsko-populističke stranke u međuvremenu imaju bolje rezultate. O tome zašto AfD zaostaje, na kongresu u Augsburgu malo se pričalo.

Alternativa za Nemačku je samouverena, ali u ovom trenutku manje strastvena nego što je to do skoro bilo. Kongres se završio drugog dana, posle duge rasprave o statutu, a uoči važne poruke iz Minhena tokom spora između CSU i CDU. Reakcije je AfD prepustila drugim strankama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android