Od invazije na Ukrajinu krajem februara, Evropska unija je usvojila šest paketa sankcija protiv Rusije. Ekonomska razmena između Rusije i EU je skoro potpuno zaustavljena, sa izuzetkom gasa i nafte, koji se i dalje dopremaju u EU, i hrane, useva i određenih đubriva, koji nisu obuhvaćeni sankcijama.

Prema podacima Saveta Evropske unije, koji predstavlja 27 država članica, sankcije se sada primenjuju na 1.212 pojedinaca - uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavorva, nekoliko glavnih oligarha i 108 firmi ili organizacija.

Polovina rezervi Centralne banke Rusije je zamrznuta, a ruske banke su isključene iz međunarodnog platnog sistema SVIFT. Zabranjen je izvoz EU tehnologije, vazduhoplovnog inženjeringa, elektronike i luksuzne robe.

SAD, Kanada, Japan, Švajcarska i Velika Britanija takođe su uvele sankcije Rusiji. Više od 1.000 zapadnih kompanija se povuklo iz Rusije.

U svom praćenju sankcija uživo, nemačka neprofitna istraživačka redakcija Correctiv otkrila je da je od februara do 30. jula uvedena 6.891 mera. Nikada nije bilo toliko sankcija protiv jedne države.

Procene pada ruske ekonomije - od 6 odsto do 15 osto

U međuvremenu je dostupno nekoliko studija renomiranih univerziteta i instituta za ekonomska istraživanja o mogućem uticaju sankcija na Rusiju - i na zemlje koje su ih uvele. Svi oni predviđaju drastičan pad ruske ekonomske proizvodnje u 2022.

Međunarodni monetarni fond procenjuje minus od 15 odsto. EU predviđa pad ruske ekonomije od 10 odsto. Pad od 6 odsto predviđa Marija Šagina, sa Međunarodnog instituta za strateške studije sa sedištem u Londonu.

Borel: Rusija je „jako pogođena sankcijama"

Žozep Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, rekao je u petak za DW da sankcije „jako pogađaju Rusiju".

„Ruska ekonomija se smanjuje za 10 odsto. Imaće najveću recesiju od 2. svetskog rata ili od kraja Sovjetskog Saveza", rekao je Borel.

On je priznao da EU ostaje zavisna od snabdevanja energijom iz Rusije, ali je rekao da će se to promeniti u narednim mesecima. Članice EU i dalje kupuju gas od Rusije, rekao je on, „ali smo smanjili uvoz na polovinu - ne možemo da činimo čuda".

Rekao je da Kremlj više ne može taj prihod da koristi za kupovinu u EU, što na primer znači da je tehnologija EU za ruske tenkove sada nedostupna: „Imaju novac, ali ne mogu ništa da kupe".

„Moderna ekonomija ne može da funkcioniše ako se prekine veza sa ostalim ekonomskim i tehnološkim silama. Ovo će mnogo oštetiti rusku ekonomiju - ne sutra: rat će se nastaviti, na žalost će se nastaviti. Ali ekonomija će mnogo trpeti."

„Putin mora da izabere da li hoće da ima oružje ili da ima putera za svoj narod", rekao je Borel. „Znam da on ne brine mnogo o svom narodu."

Šagina: sankcije deluju na mikroekonomskom planu

„Rusija nastavlja da prodaje naftu i gas po rekordno visokim cenama i puni ratni budžet, koji je imala pre rata. Dakle, imamo ovu jedinstvenu situaciju u kojoj deluje da Rusija nije mnogo pogođena sankcijama", analizira Marija Šagina u intervjuu za DW.

„Ali, ako pogledamo mikroekonomski nivo, a posebno automobilsku industriju i sektor vazduhoplovstva, prodaja u tim sektorima je opala za više od 80-90 odsto. Dugoročno, govorimo o strukturnoj transformaciji Rusije jer ona više ne može da nadoknadjuje zapadni kapital i pristup zapadnoj tehnologiji"

Rusija mora da promeni svoj ekonomski model jer više nema pristup zapadnim finansijskim izvorima i tržištima, rekla je Šagina i dodala:

„Rusija će će proći kroz obrnutu industrijalizaciju. Veliko je pitanje koliko brzo Rusija može da se izbori sa ovim ili na primer, da udruži snage sa Kinom ili Indijom."

Hinc: Rusija ne može da nakonadi pad izvoza gasa u Evropu

Julijan Hinc, sa Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, rekao je da trgovinska statistika pokazuje da sankcije funkcionišu.

„Ruska ekonomija je teško pogođena sankcijama - mnogo više nego evropske ekonomije. To uopšte ne možete da poredite."

Hinc je rekao da je Rusiji teško da proizvodi domaće alternative za robu iz uvoza jer su nacionalnoj industriji potrebni polu-proizvodi i tehničko znanje iz inostranstva.

Ekonomista iz Kila takođe smatra da je otežana potraga za novim kupcima za naftu i gas koji se više ne isporučuju u Evropu ili SAD:

„To je samo pusta želja, da budem iskren, jer nema gasovoda, na primer. Postoje neki vodovi do Kine, ali to je možda deset odsto kapaciteta koji je korišćen za izvoz u Evropu. U ovom trenutku ništa ne može da zameni gasovode koji su do sada snabdevali Evropu". Sankcije će imati puni efekat na duži rok, kaže Hinc.

Libman: Sankcije nisu instrument koji menja ponašnje vlasti

Ostaje dakle ključno pitanje - da li će ekonomske sankcije na kraju pomoći da se promeni politička volja autoritarnog režima u Moskvi.

Aleksandar Libman, profesor ruske i istočnoevropske politike na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, je skeptičan. Za javni servis Dojčlandfunk nedavno je rekao da Vladimir Putin nije impresioniran štetom po rusku ekonomiju.

„Sankcije neće promeniti ništa u roku od nekoliko nedelja ili meseci", rekao je Libman. „Moramo biti iskreni: sankcije su instrument - ima dosta istraživanja o tome — koji generalno ne funkcioniše. U većini slučajeva sankcije nisu uticale na ponašanje sankcionisanih država."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.