DW: Prošle sedmice, mađarski parlament je usvojio takozvani zakon o vanrednim situacijama, koji premijeru Viktoru Orbanu daje široka ovlašećenja. On sada praktično može da vlada dekretima. Da li je to kraj demoktratije u Mađarskoj ili neophodan korak u vreme korona-krize?

Saracin: Neobično je da ta ovlašćenja nisu vremenski ograničena, već važe do daljnjeg, a istovremeno parlament zbog situacije sa korona-virusom možda neće moći da zaseda. To znači da bi za mađarsku vladu bilo moguće da sa tim zakonom trajno radi bez parlamentarne kontrole. I to bi onda, ukoliko bi gospodin Orban nastavio sa time, zaista moglo da znači trajnu suspenziju podele vlasti u Mađarskoj.

Govorite u konjunktivu. Strahujete li da je aktuelna kriza izgovor za trajno uspostavljanje takvih promena?

Zapravo ja polazim od toga da će se gospodin Orban pre ili kasnije vratiti dosadašnjem stilu svoje vladavine. U sadašnjem ili u prethodnom stanju zemlja je već u određenoj meri demokratija nealternativnosti, konstruisane nealternativnosti u smeru Fidesa, tako da uopšte ne vidim potrebu zašto bi sada trebalo uvoditi jednu formalnu – pod navodnicima – diktaturu. Istovremeno, naravno, može biti da on ovo vreme baz kontrole i javne rasprave koristi i da bi uveo određene restriktivne mere, kao što je recimo pitanje slobodnog izveštavanja o zarazi.

Zar ne bi EU konačno trebalo da preduzme oštrije mere, ali i da dođe opomena od strane Nemačke?

Najpre mislim da je važno da se pažljivo posmatra u kojoj meri će ta veoma drakonska ovlašćenja i mere koje je gospodin Orban dobio – navodno za borbu protiv pandemije – zaista i voditi efikasnijoj borbi protiv zaraze. Na osnovu dosadašnjih vesti koje sam dobijao iz Mađarske se vidi da ima veoma malo testiranja i da je narod veoma loše informisan. I mnogo je nejasnoća vezanih za situaciju kakva zaista jeste… To znači, mislim, da bi prst trebalo staviti u ranu. Čak i te drakonske mere očigledno ne doprinose zaista efikasnijoj borbi protiv korona-virusa u Mađarskoj. Mislim da to trenutno najviše zaokuplja ljude u Mađarskoj, pored njihove demokratije.

Šta bi sada trebalo preduzeti kako bi se osnažile evropske vrednosti?

Kao prvo mislim da u interesu EU nije da se govori samo o vladavini prava u Mađarskoj, već i da se vidi koliko je tamo uspešna borba protiv korona-virusa. Kao drugo, mislim da bi trebalo da postoji jedan evropski paket, kako bi Evropska komisija mogla kritički da preispita koliko su nacionalne mere u borbi protiv pandemije u skladu sa evropskim pravom i evropskim vrednostima iz člana 2 Ugovora o EU. Tada bi moglo da se utvrdi da li su mere sprovedene u Mađarskoj zaista opsežnije nego u drugim zemljama, i da li su efikasnije. Mislim da je to veoma važno. Onda bi iz ove situacije moglo da se nauči nešto!

Mađarska nije jedina zemlja u kojoj vidimo da se moć sve više koncentriše oko jedne osobe, bilo da je reč o premijeru ili predsedniku, i da se korona koristi kako bi se tome dao legitimet i kako bi moć još jače bila monopolizovana…

Poslednjih godina imamo trend da se model snažnih lidera – pod navodnicima – sve više doživljava kao neka vrsta utočišta stabilnosti, bezbednosti i napretka i da je liberalna demokratija u čitavom regionu pod velikim pritiskom. I mislim da je ova kriza dobrodošla određenim krugovima da još jednom naglase takvu sliku i okrenu se drugim stilovima vladanja kakvi globalno postoje, više nego što to evropski primer zapravo nalaže. Moramo veoma dobro da pazimo da sa pristupom kakav imamo u Nemačkoj, ali i drugim zemljama EU, ne podstičemo takve stvari! Zato je veoma važno da se vidi da je Nemački Bundestag i dalje u stanju da radi i da su ovlašćenja koja je dobila savezna vlada vremenski izričito ograničena.

Kakve preporuke kao predsednik Društva za jugoistočnu Evropu imate za nemačke političare, u vezi sa dešavanjima na području jugoistočne Evrope?

Pre svega mislim da je veoma važno da političari u Nemačkoj sada ne brinu samo o „našoj krizi", već da otvorenih očiju prate procese i razvoje u regionu. To se odnosi na akutnu borbu protiv korone, kao i na to kakva politička dešavanja iz nje proizilaze. Važno je da li Nemačka nešto primeti, da li se u Nemačkoj o tome diskutuje i naravno kakvim tonom. I kod akutne borbe protiv korone je važno da su nemačka vlada i Evropska unija spremne da sa infrastrukturom, ali i sa finansijskom pomoći budu prisutne u regionu. To je po mom mišljenju najvažnije što možemo da uradimo. Kada je reč o Mađarskoj ne sme da nam se dogodi da se sa Orbanom sada ponašamo kao da EU ne vodi računa o zdravlju ljudi u Mađarskoj, već isključivo o – pod navodnicima – formalnim pitanjima. To nije tako. I ni u kom slučaju ne bi smeo da se stvori takav utisak. Zato je važno govoriti o obe stvari: o kriznom menadžmentu mađarske vlade vezano za korona-krizu, ali isto tako i o ovim, veoma, veoma zabrinjavajućim ovlašćenjima koje je parlament dao gospodinu Orbanu.

Manuel Saracin, poslanik Zelenih u Bundestagu, je predsednik Društva za jugoistočnu Evropu (SOG). To je najvažnija nemačka institucija koja savetuje političare u vezi sa temema iz jugoistočne Evrope.

Intervju vodila Adelhajd Fajlke, urednica programa DW za Evropu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android