Dojče vele: Kineski i nemački političari više puta su isticali da Kina i Nemačka gaje „sveobuhvatano strateško partnerstvo“? Šta to znači?

Johanes Bukov: Nemačka i Kina imaju skoro 70 formata stalnih dijaloga, kojima su obuhvaćena sva ministarstava i koji opstaju bez obzira na promene vlada. Najpoznatiji format su međuvladine konsultacije – odnosno sastanak kabineta obeju zemalja koji se održava svake dve godine. U martu 2014. kada su Nemačka i Kina svoje „strateško partnerstvo“ nadogradile u „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, izražena je namera da dve zemlje ubuduće tešnje sarađuju i kada se radi o velikim globalnim problemima, a to su bezbednosna politika, međunarodne krize, regionalni i globalni konflikti. I zaista, dve vlade razmenjuju mišljenja kada se radi o međunarodnim sukobima, kao što su kriza u Ukrajini i Siriji. Konkretnih zajedničkih inicijativa bilo je vrlo malo, ali takvi formati tek bi trebalo da zažive. U nesigurnim vremenima, to sigurno može malo duže da potraje.

Mogućnosti za rešavanje kritičnih pitanja do sada su bili dijalog o pravnoj državi i dijalog o ljudskim pravima. Da li oni još funkcionišu?

U poslednjih nekoliko godina, ta dva formata dijaloga išla su znatno teže nego u vreme lidera kao što su bili Hu Đintao i Ven Đijabao. To se vidi i po temama: poslednji dijalog o pravnoj državi u julu 2015. bavio se nasiljem u porodici. Naravno, da je to vrlo važno pitanje, ali je istovremeno veoma daleko od politički osetljivih tema kao što su politička nezavisnosti sudija ili zaštita od brutalnosti policije.

Kina je u poslednje vreme u više navrata izazivala iritacije na tržištu kapitala. Da li je ta zemlja još uvek pouzdan ekonomski i trgovinski partner?

Kina je za mnoge nemačke kompanije i dalje veoma važna i to će tako i ostati, mada je trenutno situacija za poslovanje teža. Kompanije koje proizvode u Kini, bore se sa rastućim troškovima rada i povećanom konkurencijom kineskih kompanija. I tamošnje tržište se trenutno veoma menja. Na primer, građevinske mašine ubuduće neće moći tako dobro da se prodaju na kineskom tržištu. U drugim industrijama, kao što su robotika ili prehrambena industrija, i dalje postoje velike mogućnosti za rast.

Kina želi da postane „jaka industrijska nacija“ pa će tako biti u konkurenciji sa Nemačkom. Da li je moguća saradnja između rivala?

Ekonomsko jačanje Kine je sada malo usporeno. Ipak, što jača budu kineska preduzeća, saradnja će definitivno biti sve teža. Osim toga, mnoge nemačke kompanije veoma su skeptične u vezi sa planiranim „partnerstvom inovacija“ pod nazivom „industrija 4.0“. To oklevanje je, prema mom mišljenju, opravdano. Konkretno, baš preduzeća srednje veličine strahuju od mogućeg gubitka osetljivih podataka. Bezbednost podataka u Kini, pod sadašnjim uslovima, nije zagarantovana.

Johanes Bukov je istraživač u Merkator-institutu za političke studije Kine 'Meriks'. Njegova istraživanja fokusiraju se na upravljanje kriznim situacijama i odnose Kine sa Nemačkom i Evropom.