Decenijama je putovanje u svemir s ljudskom posadom bilo u znaku trke za premoć između Istoka i Zapada. No vremena su se promenila i to se moglo osetiti i na ovogodišnjem redovnom godišnjem kongresu Asocijacije istraživača svemira (Association of Space Explorers ASE). U ovom ekskluzivnom klubu se nalaze samo oni koji koji su barem jednom obišli Zemlju. Klub ima preko 370 članova od kojih se 80-tak ovih dana okupilo u Kelnu. Predsednik ASE-a je trenutno Dumitru Prunariu, zasad jedini Rumun koji je bio u svemiru i to u sklopu sovjetskog programa Saljut 6 1981.

Saradnja nakon pada Zida

Počeci ovog neobičnog udruženja sežu još u doba Hladnog rata kada je 1985. ASE osnovan u francuskom gradiću Cernayu. Već tada su astronauti s Istoka i Zapada zaključili da nešto mora da se promeni u trci za prestiž u svemiru. Već na drugom susretu astronauta 1986. u Budimpešti je nastala ideja o zajedničkim projektima američkih i istočnih astronauta, no projekt je blokiran na političkom nivou. "Vladao je Hladni rat i ministar spoljnih poslova Andrej Gromiko nam je jasno dao do znanja da između Amerikanaca i Sovjeta u svemiru ne sme biti kontakata", priseća se sovjetski kosmonaut Aleksandar Aleksandrov. No ono što je tada još bilo nezamislivo, promenilo se munjevitom brzinom nakon pada Berlinskog zida. Astronauti sa Zapada prolazili su korz obuke u Moskvi a 1997. je usledio i let nemačkih, američkih i sovjetskih kolega ka ruskoj svemirskoj stanici Mir.

Saradnja na ISS-u

Pravi proboj nastao je izgradnjom međunarodne svemirske stanice ISS na kojoj zajednički rade naučnici i astronauti iz Evrope, SAD-a, Kanade, Rusije i Japana. Njihova suradnja je u međuvrmenu toliko tesna da je rad stanice bez svih međunarodnih iskustava gotovo nemoguć. Na ovoj stanici je želja kosmonauta Aleksadrova iz doba Hladnog rata postala stvarnost. "Mi na raspolaganje dajemo svemiriski brod Sojuz, Amerikanci su donedavno imali Space Shuttle. Japanci su izgradili jednu laboratoriju, a Kanađani jednog robota za rad u svemiru. Evropljani su sagradili transportnu letelicu", nabraja Aleksadrov. Činjenica je da ovakva saradnja nije samo simboličnog karaktera nego da i štedi mnogo novaca. "Saradnja u kojoj svako doprinosi nekim elementom se pokazala vrlo uspešnom", kaže Nemac Hans Vilhelm Šlegel koji je u dva navrata s američkim letelicama Columbia i Atlantis boravio u svemiru.

Naučnici i astronauti rade punom parom

I upravo je program Space Shuttle pao kao "žrtva" sinergije u svemiru. No novac koji se uštedi krpz saradnju dobro dođe naučnicima. Američki astronaut Kevin Entoni Ford, koji se upravo vratio sa stanice ISS kaže da je povećani budžet za istraživače vidljiv i u "sve većem broju zadataka" kojima naučnici "bombarduju" astronaute. U svemiru se tako vrše i ogledi na području medicine, poput novih metoda lečenja osteoporoze. "Već bi napredak na tom polju opravdao naš boravak u svemiru", kaže Ford. Njegov kolega Šlegel je siguran da letovi u svemir s posadom imaju budućnost, ali samo ako budu i dalje sprovođeni po principu sinergije znanja i sredstava. "Nadam se da će se ova saradnja u budućnosti još više intenzivirati", zaključuje nemački astronaut.

Autori: Fabian Šmit / Nenad Krajcer

Odg. urednica: Ivana Ivanović