Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov još u utorak je sleteo u Nju Delhi, gde ove srede 1. marta počinje sastanak ministara spoljnih dela Grupe 20 vodećih ekonomija sveta. Iako je većina država G20 u bloku koji sprovodi sankcije protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu, nije bilo sumnje da će domaćin Indija uputiti pozivnicu i u Moskvu.

Zato je za Indiju, koja predsedava G20, izazov da taj susret bude uspešan, kaže za DW Ašok Malik koji danas vodi indijsko odeljenje savetničke firme The Asia Group, a ranije je savetovao indijsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Prema Maliku, Indija će insistirati da na kraju susreta svi stanu iza zajedničkog komunikea u kojem bi se naglasili „nejednakost i izazovi razvoja“ s kojima se suočavaju mnoge afričke, azijske i latinoameričke zemlje.

Zapadni isključivi fokus na rat u Ukrajini odvukao je međunarodnu pažnju sa tih izazova koji su „zaoštreni tekućom krizom sa đubrivom, hranom i energijom koju su izazvali i pandemija i rat“, dodaje Malik.

-pročitajte još: G20 – veća uloga za zemlje u razvoju

Moskva je važna za Indiju

Indija, prema njegovim rečima, ima bitna podudaranja sa Zapadom što se tiče strateških ciljeva i vrednosti, ali i duboke korene u Globalnom jugu. „Tako da Indija pokušava da bude most između članica G20 iz razvijenog sveta i Globalnog juga.“

Vlada premijera Narendre Modija do sada je odolevala apelima Zapada da direktno osudi Kremlj zbog udara na Ukrajinu. Indija je bila među 32 članice UN koje su se uzdržale od glasanja za rezoluciju kojom se Rusija poziva da povuče trupe.

No, tokom nedavne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, Modi je u Nju Delhiju rekao da je njegova zemlja „voljna da se uključi u bilo koje mirovne pregovore kako bi se kriza rešila“.

Duboke veze Rusije i Indije sežu još iz doba Hladnog rata. „Rusija je bila prijatelj pedesetih i šezdesetih, a to su u Indiji bile siromašnije godine. Tada su nam dali pristup tehnologiji koju nam je Zapad ponekad uskraćivao“, kaže o tome Malik.

Kako kaže, teško je indijsko društvo nazvati proruskim ili antizapadnim, ali „Rusija nikada neće sasvim nestati iz indijske spoljnopolitičke računice“.

U Africi se popreko gleda na Zapad

Očito je da mnoge zemlje u razvoju dele indijski pogled na rat u Ukrajini. „Mislim da je stvar u tome što postoje različite perspektive zašto je došlo do rata“, kaže Elizabet Sidiropulos, šefica Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove. „Za vlasti Južnoafričke Republike (JAR), ovo je posrednički rat“, kaže ona za DW, misleći time na viđenje da je Ukrajina samo istureni pion Zapada.

Nedugo po izbijanju rata, JAR je pozvala Kremlj da se povuče iz Ukrajine. No, ton se kasnije promenio. U januaru je Sergej Lavrov posetio Pretoriju na afričkoj turneji. Dve zemlje su tada najavile jačanje veza i zajedničke pomorske vojne vežbe sa Kinom. Lideri JAR ponavljali su da ne podržavaju invaziju, ali da neće zauzimati nijednu stranu.

„Južnoafrička Republika se dugo ponosi onim što naziva nezavisnom spoljnom politikom“, kaže Sidiropulos. Zemlja je takođe članica BRIKS-a, bloka pet nadolazećih ekonomija u kojem su, pored Rusije, još Indija, Kina i Brazil.

No, to je samo deo objašnjenja, kaže nam Sidiropulos. Rat u Ukrajini je „bio katalizator za skoro sve što su JAR i druge zemlje Juga zamerale Evropi i Sjedinjenim Državama“, dodaje ona.

Jedan od razloga što brojne zemlje ne osuđuju Rusiju jeste način na koji SAD pokazuju silu po svetu, navodi ona. U Africi se, kaže Sidiropulos, ne zaboravlja evropska kolonijalna prošlosti, kao ni sporna intervencija NATO u Libiji 2011. godine. Rusija sada uspeva da kapitalizuje antiimperijalističko raspoloženje i raširene antizapadne resantimane.

Rusija predstavlja rat kao „Zapad protiv svih“

Kako dodaje Sidiropulos, mnoge afričke države ne vide rat u Ukrajini kao globalnu krizu, već kao evropski problem čije se posledice osećaju svuda u svetu.

Veruju i da zapadni saveznici Ukrajine sada pokušavaju da zarobe G20 kao forum na kojem bi se inače govorilo o zaštiti klime i razvoju Afrike. Zato je odgovor afričkih država Zapadu: „Sami donosimo svoje odluke, pustite nas na miru“, sažima Sidiropulos.

Novo ispitivanje Evropskog saveta za međunarodne odnose pokazuje da je zapadna alijansa i dalje ujedinjena u podršci Ukrajini, ali da raste jaz između nje i drugih svetskih i regionalnih sila. Drugim rečima, Zapad se ne približava takozvanom Globalnom jugu, uprkos ruskoj agresiji i zločinima.

„Važno je shvatiti razne poglede raznih sila koje će biti za stolom na okupljanju G20 i tretirati ih kao nezavisne suverene igrače jer oni to jesu“, kaže Suzi Denison iz Evropskog saveta za međunarodne odnose.

Kako navodi za DW, Evropa i SAD ne smeju dozvoliti da Rusija uokviri rat u Ukrajini kao sukob Zapada protiv ostatka sveta. „Kao konflikt u kojem se Zapad bori da spase svetski poredak koji mu ide u prilog, dok je Rusija avangarda koja ruši taj poredak u ime svih ostalih“, opisuje Denison kako izgleda taj narativ.

Ako to viđenje Moskve prevlada, Zapadu će, dodaje, biti „veoma teško da nešto uradi po globalno bitnim pitanjima kakva su borba protiv klimatskih promena ili obezbeđivanje lanaca snabdevanja“.

Među zemljama Globalnog juga postoje strahovi od nove hladnoratovske podele sveta. Ali postoji i nada, kaže Sidiropulos. Recimo, Indija i JAR godinama pozivaju na reforme Ujedinjenih nacija i drugih organizacija. „Sa Zapadom koji je na iskušenjima ili je čak oslabljen, tekuća kriza može biti zamajac za promene“, sumira Elizabet Sidiropulos.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.