U velikoj industrijskoj hali na periferiji grada finskog grada Vase, sve liči na nekakav mali sajam. U hali su štandovi od kojih svaki predstavlja sponzorsku kompaniju.

Na jednom štandu, koji sponzoriše lanac supermarketa, jedna devojčica popunjava police, a druga na računaru proverava inventar. Na drugom štandu koji nosi logo lokalne inženjerske kompanije, tri učenika navlače šlemove i fluorescentne prsluke kako bi krenuli u inspekciju gradilišta. Na sledećem, grupa učenika radi na tome da objavi novine.

Trenutno je u programu 55 dvanaestogodišnjaka. Oni dolaze iz tri različite škole u regionu.

Deca uče kako je biti odrastao

Hana Sandberg radi za program „Ja i moj grad“ i njen zadatak je da pomogne deci, da svi znaju čime se bave, kao i da sve protekne glatko. Kaže da su deca tu kako bi naučila veštine neophodne za život. „Deca uče o društvu i o tome kako je to imati posao. Dobijaju platu, plaćaju porez, imaju slobodno vreme i radne obaveze… Na taj način uče kako je biti odrasla osoba. Cilj je da nauče kako društvo funkcioniše, da postoje različite vrste kompanija, da su tu i zvanične institucije kao što je gradska skupština. Neki od njih uče kako je to raditi za grad.“

Program „Ja i moj grad“ pokrenut je 2009. godine, a u međuvremenu se proširio po čitavoj Finskoj. Funkcioniše u saradnji s finskim univerzitetima i privlači sponzore iz velikih korporacija. U Vasi, glavnom gradu okruga Ostrobotnija, svake godine u programu učestvuje oko 4.500 učenika.

Socijalizacija i samopuzdanje

Kuka-Marija Kalio je regionalna koordinatorka programa za okrug Ostrobotnija u centralnoj Finskoj. Ona organizuje događanja i kaže da je od početka programa u njemu učestvovalo oko 250.000 učenika iz cele Finske. Neki učenici, kaže, čak kontaktiraju kompanije koje će u programu da zastupaju.

„Dobili su i-mejl od Elin, učenice koja učestvuje u programu gde na jedan dan radi kao direktorka kompanije ’Vartsila’. Raspitivala se za filozofiju kompanije i koje poruke bi trebalo da podeli sa svojim vršnjacima.“

Tilde i Aleksandar imaju 16 godina i učestvovali su u programu pre nekoliko godina. Danas su tu da pomognu učenicima da se orijentišu i obave svoje zadatke. „To pomaže socijalizaciji učenika“, kaže Aleksandar. „Takođe, pomaže i kod samopouzdanja, zato što ne poznajete sve učesnike. Dolazite dakle u priliku da upoznajete nove ljude i da izgradite samopouzdanje.“

Aleksandar kaže da je u okviru ovog programa radio u jednoj od banaka. „Bilo je zabavno, ali nije me obuzelo. Sada mislim da bih pre otišao u ABB, lokalnu firmu za proizvodnju energije iz lokalnih izvora.“

Tilde kaže da joj je iskustvo u programu promenilo ambicije. „Kada sam bila ovde u šestom razredu, želela sam da radim u pošti i zato sam se odlučila za to. Ipak, mislim da bih sada otišla u ’Vartsilu’, zato što me interesuje inženjerstvo.“

Odgovorne akcije za budućnost

Hana Sandberg kaže da je pozitivno i to da učenici otkrivaju kojim poslom ne bi želeli da se bave kada porastu. Oni, takođe, nauče i da stvari nisu uvek tako glatke ni u poslu koji vole. „Nekada im se ne sviđaju svi zadaci koje moraju da urade, ali ja im kažem da će tako biti i u stvarnom životu. Ne sviđa vam se sve što radite, ali bi trebalo da vam se sviđa većina.“

Učenici rukovode kompanijama i takmiče se jedni protiv drugih. Pobednički tim je onaj koji ostvari najbolji profit i reputaciju. Istovremeno, Kuka-Marija Kalio kaže da je etika poslovnog ponašanja, odnosno odgovornost prema društvu i okolini, važan deo celokupnog koncepta. „Bavimo se budućnošću. Radi se o odgovornim akcijama za budućnost i društvo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android