Novi Kairo mogao bi da bude završen već 2020. godine. Egipatska vlada namerava da u njemu naseli pet miliona ljudi. Cena planiranog projekta iznosi 76 milijardi evra. Novac za projekat „Glavni grad“ (Capital City), ili skraćeno Si-si (CC), predsednik Abdle Fatah al-Sisi nada se da će dobiti od prijatelja, naftnih šeika.

Iz ničega je nikla i Brazilija. Zgrada vlade na Promenadi ministarstava koju je projektovao Oskar Nimajer i danas oblikuje panoramu glavnog grada Brazila. Titulu prestonice Rio de Žaneiro je izgubio 1960. godine.

Astana: od 1997. tu je sedište kazahstanske vlade pod Nursultanom Nazarbajevim. On je predsednik te zemlje od početka devedesetih godina prošlog veka, a danas se njegovo bogatstvo meri milijardama evra. Prestonicu je iz Almatija preselio na sever,u Astanu, iz strateških razloga.

Pakistanska prestonica takođe se preselila sa juga na sever i to 1966. godine. Islamabad u podnožju Himalaja je zeleniji i ima znatno hladniju klimu od bivšeg glavnog grada Karačija. Džamija šaha Fejsala simbol je novog glavnog grada Pakistana. Ona može da primi više ljudi nego većina fudbalskih stadiona na svetu.

Abudža se još uvek gradi. Master-plan nigerijske prestonice iz sedamdesetih godina prošlog veka predviđa izgradnju brojnih četvrti na mestima na kojima je i danas pustoš. Abudža je glavni grad te zemlje od 1991. godine. Nalazi se tačno između muslimanskog severa i juga kojim dominiraju hrišćani.

Rezidencija kneževih izbornika (Kurfürsten) u Falcu, u 17. veku je bio Manhajm. Mapa tog grada na jugozapadu Nemačke podseća na šahovsku tablu. U to vreme smatralo se da je ta šema idealna za gradsko utvrđenje, ali nije prihvaćena ni u jednom drugom evropskom gradu.

O idealnom gradu razmišljalo se još u antičkim vremenima. Smatra se da je za Aleksandriju na severu Egipta njen osnivač Aleksandar Veliki lično rasporedio položaj glavnih gradskih ulica. Ali i u tim vremenima nije sve išlo po planu – grad je izgrađen tek 50 godina kasnije.