1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sat otkucava, u Ženevi se razgovara

9. novembar 2013.

Učesnici pregovori o iranskom nuklearnom programu u Ženevi daju oprezne signale da je dogovor moguć. Istovremeno, izraelske vlasti to nazivaju strahovitom greškom. Ovo je tema današnje štampe.

Foto: Atta Kenare/AFP/Getty Images

Američki državni sekretar Džon Keri u petak je proveo pet sati na trilateralnim pregovorima sa Džaradom Zarifom i ledi Ketrin Ešton koja je predstavljala Evropsku uniju. Keri tvrdi da je postignut napredak, dok Teheran već najavljuje da će dogovor biti postignut u ponedeljak. Kakav dogovor tačno – to se ne zna. Tokom vikenda će se u Ženevi ovom temom baviti šire društvo, to jest ministri spoljnih poslova SAD, Rusije, Nemačke, Britanije i Francuske. Nemačka štampa danas obilato komentariše špekulacije o „prelaznom dogovoru“ sa Iranom, kao i reakciju Izraela koji se protivi takvom dogovoru.

„Još uvek je prerano da se slavi kraj jednog opasnog konflikta“, piše Rajniše post. „Ali postoje velike nade da će da će Iran ograničiti svoj atomski program na civilne svrhe i dopustiti njegovu kontrolu. To bi značilo uspeh međunarodnih sankcija, koje su teško opteretile iransku privredu i uzburkale negodovanje kod mladog stanovništva. To nezadovoljstvo nije upravljeno samo prema neprijateljskom spoljnom svetu već i prema sopstvenoj vlasti. Upravo to je uslov da sankcije postignu svoj cilj. Drugi uslov je relativno pragmatično i racionalno vođstvo, a novi predsednik Hasan Rohani ostavlja taj utisak. ‘Sve je to prevara', gunđa premijer Izraela Netanjahu. 'Rohani je vuk u jagnjećoj koži, a Zapad kriminalno naivan'. Nešto ipak mora da сe prizna – iranska bomba je pretnja po postojanje Izraela, i zato Netanjahu ne može da prihvati nikakav dogovor.“

Vestfeliše Nahrihten primećuje da „obe strane pokušavaju da dobiju na vremenu. Ostaje neizvesno da li će Iran definitvno prestati sa izgradnjom nuklearne bombe. Nakon igre mačke i miša u prošlosti, islamski režim još uvek nije pružio pravi dokaz svoje verodostojnosti. Loše slutnje i duboko nepoverenje su i dalje prisutni – pre svega u Izraelu.“ Velt nepoverenje ilustruje jednim primerom: „Dok iranska delegacija u Ženevi pokušava da ubedi svet u svoje dobre namere, na iranskoj televiziji se prikazuje dokumentarac u kojem se simulira raketni napad na Izrael.“ Konzervativni Velt nalazi razumevanja za negodovanje Izraela jer je „uspostavljanje sankcija trajalo godinama, a čekalo se još duže da one postignu svoj bolni efekat“. Ocenjuje se da Amerikanci žele samo delimičan uspeh, koji će Rohani u svom Iranu moći da predstavi kao rezultat svog pomirljivog kursa. „Bez strogoće, bez sankcija, nikad ne bi ni bilo ovih pregovora između Irana i ostatka sveta, i ta strogoća je i dalje potrebna“, piše Tagesšpigel. Sankcije, navodi se dalje, treba ublažiti samo u zamenu za čvrsti dogovor.

Džon Keri i Ketrin Ešton u ŽeneviFoto: Reuters

Vestfalen Blat podseća da vreme za diplomatiju ističe: „U ne tako dalekoj budućnosti, ova teokratska država imaće dovoljno obogaćenog uranijuma i pogone u kojima će moći da napravi nuklearno oružje. Tada bi Amerikanci i Izraelci morali da se pokažu na delu – ili da napadnu nuklearne fabrike tog režima ili da žive sa opasnošću od nuklearno naoružanog Irana“, navodi list koji prelazni dogovor u Ženevi ocenjuje tek kao „predah za diplomatiju“. „Iran nije spreman da se odrekne obogaćivanja uranijuma niti će se Amerikanci i Evropljani odreći bolnih sankcija. Ali prozor za pregovore ostaće otvoren još malo duže. Tako gledano, kritike Izealaca i Saudijaca su potpuno promašene. Čini se da tako skreću na put neizbežnog vojnog sukoba sa režimom koji ne vole. I za njih bi ponovo morala da se bori supersila Amerika.“

Noje osnabriker cajtung komentariše uticaj jevrejskog lobija u Vašingtonu: „Amerikanci su proteklih godina vodili politiku koja se suprotstavljala ozbiljnom interesu da postignu kompromis u Iranu. U tome je presudnu ulogu igrao snažan izraelski lobi u Kongresu, iza kulisa. Pažnja javnosti se još uvek skreće na govor mržnje ranijeg iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada koje služe kao površno opravdanje za strogost protiv te zemlje. Amerikanci ne mogu sebi da priušte rat protiv Irana s obzirom na svoje finansijske probleme. Zgražavanje Izraela i tiho očajanje Saudijske Arabije su dokaz da nova politika popuštanja odnosa žestoko potresa odnose moći na Bliskom istoku.“

Priredio: Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi