„Moje izjave o predsedniku izazvale su probleme i zbog toga ću dobiti otkaz", rekao je Rikardo Galvao, direktor prestižnog brazilskog Instituta za svemirska istraživanja INPE.

Tome je prethodio spor s desničarskim predsednikom Žairom Bolsonarom oko razmera uništavanja prašume Amazona. Čelnik INPE-a optužio je Bolsonara za „kukavičluk" nakon što je ovaj doveo u pitanje satelitske podatke koje je objavio čuveni institut: Prema procenama naučnika, podaci su pokazali dramatično povećanje uništavanja prašume od čak 88 posto tokom samo jedne godine.

„Vic jednog 14-togodišnjaka"

Bolsonaro je satelitske podatake pre dve sedmice komentarisao rečima: „Da stvarno toliko uništavamo koliko nas optužuju, prašume Amazona već više ne bi postojale."

Šef države, poznat kao skeptik u pogledu klimatskih promena, prebacio je Institutu za svemirska istraživanja da radi u interesu ekoloških organizacija. Dan kasnije, Galvao se usprotivio rekavši da su optužbe predsednika slične „vicu 14-togodišnjaka", te dodao da su Bolsonarove izjave o brazilskim vrhunskim naučnicima „neprimerene".

Ministar za zaštitu okoline Rikardo Sales je rekao da se krčenje prašume delom dogodilo mnogo ranije, ali je to tek sada ušlo u statistiku INPE.

Galvao je najprije isključio svoju ostavku, ali onda u petak rekao da se o njegovoj smeni raspravljalo s ministrom za nauku Markosom Pontesom. Galvao je potom najavio da će svoj mandat prekinuti pre regularnog isteka. Pontes je to takođe potvrdio i zahvalio se direktoru instituta na njegovom dosadašnjem radu.

Prašume ustupaju mesto plantažama soje

Predsednik Bolsonaro važi za osobu blisku poljoprivrednom lobiju. On je tako predložio da se i zaštićena područja džungle uključe u razvoj poljoprivrede. Veliki deo ogoljene površine koristi se za uzgoj goveda kao i za plantaže soje. Najavio je i da se u Amazonu neće proglašavati nikakva nova zaštićena područja. Organizacije za zaštitu okoline kritikuju te planove, jer su amazonske prašume, kao ogromno skladište CO2, od velikog značaja za međunarodnu zaštitu klime.

Amazonska prašuma ili Amazonija je najveća svetska  prašuma. Proteže se kroz 9 država, a najveći deo, oko 60% je u Brazilu i istovremno čini skoro polovinu teritorije te zemlje. Zbog nekontrolisanog krčenja uništava se stanište mnogih biljaka i životinja, dolazi do erozija i poplava i promena klime.

U prašumi takođe žive mnoga domorodačka indijanska plemena. Po nanjnovijim podacima, to ogromno područje nije netaknuta priroda, kao što se dugo smatralo, već ga najmanje 11 000 godina naseljavaju i koriste ljudi. Prvi Evropljanin koji je istražio ovo područje je Španac Francisko de Orelana koji ga je 1542. nazvao Amazonija, jer je video mnogo plemena žena ratnica koje su ga podsetile na Amazonke iz grčke mitologije.

dr, fs, dpa,

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android