Više od 80 odsto državnih prihoda Saudijske Arabije, despotske vehabijske kraljevine, stižu od prodaje nafte. Budući da je cena nafte od sredine 2014. pala za više od 60 odsto, državni budžet Saudijske Arabije je završio u minusu od čak 90 milijardi evra. Nije to bila prva godina u minusu, a sigurno ni poslednja. U idućih pet godina će rezerve Saudijske Arabije biti potrošene ukoliko se nešto ne dogodi, prognozira Međunarodni monetarni fond (MMF). Njegova šefica Kristin Lagard nedavno je rekla da su zbog pada cene nafte reforme neizbežne: „Rast mora da snažnije dođe iz privatnog sektora.“

Troškovi održavanja moći

Udeo državnih izdataka u saudijskom BDP-u u protekloj je godini po računici MMF-a viši od 50 odsto. Godinu dana ranije je iznosio 40,8 odsto. Pozadina cele priče je da cena nafte nastavlja da pada, a troškovi saudijske socijalne države i dalje rastu.

Oko deset odsto svih Saudijaca zaposleni su u javnom sektoru gde plate važe za visoke. Izdašnim subvencijama za vodu, struju i benzin režim je do sada kupovao naklonost građana. Subvencionisanje cene električne energije godišnje guta gotovo osminu bruto-domaćeg proizvoda. Zbog toga MMF zahteva rezanje subvencija.

I zaista, vlada u Rijadu je nekoliko dana pre masovnih pogubljenja donela prve konkretne mere. Cene nekih vrsta benzina su povećane za 50 odsto. Diskutuje se i o uvođenju poreza na dodatu vrednost.

Pogođena i strana preduzeća

Posledice eventualne štednje bi mogla da osete inostrana preduzeća koja su do sada dobro zarađivala na saudijskom privrednom rastu. Samo će podzemna železnica koja se gradi ispod glavnog grada Rijada koštati više od 18 milijardi evra. U projekat je uključena i njemačka kompanija Herenkneht, čije bušilice probijaju tunele. U okviru mera štednje trebalo bi da se smanjiti izdaci za velike građevinske projekte. Mediji pišu da Rijad neke dugove ne podmiruje već šest meseci i da se iznova pregovara o uslovima realizacije nekih projekata.

Nemačka privreda sve u svemu nije preterano angažovana u Saudijskoj Arabiji. „U bilansu ukupnog nemačkog izvoza na Saudijsku Arabiju otpada samo 0,8 odsto“, kazao je nedavno Jerg Kremer, glavni ekonomista Komercbanke za list Frankfurter algemajne cajtung. U 2014. Nemci su u Saudijsku Arabiju izvezli roba i usluga u vrednosti od oko devet milijardi evra.

Konflikt se zaoštrava

Kako bi svoj državni budžet dovela u red, Saudijskoj Arabiji je po računici MMF-a potrebna cena nafte od najmanje 82 dolara po barelu. Trenutno se cena kreće oko 40 dolara. Krivicu za to pak nose i saudijski vladari. „Saudijska Arabija cenu nafte koristi kao oružje“, smatra Patrick Artus iz francuske banke Natiksis. Protivnik Saudijaca je Iran, koji se s Rijadom upustio u sve krvaviji konflikt oko regionalne dominacije. Nakon što su ukinute sankcije protiv Teherana, sukob između Saudijske Arabije i Irana zaoštrava se i za pregovaračkim stolom naftnog kartela OPEC.

Moćni Saudijci se naime već duže vreme prilično tvrdokorno odupiru zahtevima za smanjenjem količine nafte koju eksploatišu članice OPEC, i to bez obzira na cene u padu. Kalkulacija Rijada: niskim cenama nafte „poraziti“ nove proizvođače nafte iz Sjedinjenih Država i naterati ih na povlačenje s tržišta. Njihova skupa tehnika frakinga nije isplativa ako su cene nafte u svetu niske. Do sada taktika Rijada nije dala rezultate, a zbog niskih cena nafte pate sve članice OPEC.

Zbog toga Iran u okviru te naftne organizacije odlučno zahteva smanjenje eksploatacije. Do sada bez uspeha, i to zbog velikog uticaja Saudijske Arabije među članicama kartela. Rijad je međutim i sam sve dublje u problemima zbog pada cene barela. Regionalni konflikt između Saudijske Arabije i Irana mogao bi na kraju da destabiliše i celi OPEC.