DW: Sukob u Jemenu traje već tri godine. Zašto se na njega u međunarodnim okvirima ne obraća tolika pažnja kao na konflikt u Siriji?

Kit Vaz: To je dobro pitanje. Činjenice jasno kazuju da se u Jemenu odvija najteža svetska humanitarna kriza. Postoji 22 miliona ljudi kojima je hitno potrebna humanitarna pomoć, osmorim milionima preti smrt od gladi a već je umrlo mnogo više od 10.000 ljudi što je broj koji navode Ujedinjene nacije. Naveliko su rasprostranjeni kolera i difterija. Mislim da se na Jemen obraća manja pažnja pre svega zato što je tamo umešano manje međunarodnih sila. No sve je više ljudi koji su u teškoj situaciji. Svi mi se moramo boriti da se u Jemenu učini mnogo više kako bi se smanjile patnje tamošnjeg stanovništva.

Još uvek ima terorističkih napada. Šta bi trebalo da se desi, pa da bar prestanu ti svakodnevni napadi?

Jedan aktuelni izveštaj pokazuje da Al Kaida na Arapskom poluostrvu (AQAP) izvede prosečno gotovo jedan samoubilački napad na dan. Terorističke organizacije klijaju u nestabilnim vladajućim sistemima. Somalija, Avganistan i Libija su samo neki primeri gde se upravo to desilo. AQAP je zaista pretrpela gubitke u Jemenu. Razlog za to su napadi SAD dronovima i napadi na jugu zemlje koje izvodi Saudijska Arabija. No, ta grupa je u prošlosti već pokazala da može da izdrži u takvim situacijama i da može čak da izvodi i napade. Radikalne džihadističke grupe će tamo biti onoliko dugo koliko bude trajao i rat.

Zašto svet, uključujući i Veliku Britaniju, nije učinio ništa kakob i sprečio saudijske napade u Jemenu? Naprotiv, Britanci su nedavno poželeli saudijskom princu Mohamedu bin Salmanu dobrodošlicu i potpisali su dil o prodaji borbenih aviona Rijadu?

Kao što je već i ekspertsko telo UN u svom izveštaju napisalo: „verovatno" je da su određene akcije Saudijske Arabije bile ratni zločini. To je neprihvatljivo. Ja sam još pre posete saudijskog krunskog princa pisao premijerki Terezi Mej i zamolio je da pokrene razgovor o toj temi. Rat u Jemenu je rat princa Mohameda bin Salmana. On je počeo kampanju kao ministar odbrane i bez njega ona neće moći da se okonča. No, mi moramo pokušati i da razumemo pozicije Saudijaca na južnoj granici. Municija koja je proizvedena u Iranu redovno se ispaljuje na saudijsko područje. Najbestidniji napad je izveden 4. novembra prošle godine – na aerodrom kralja Salmana. To ne opravdava proizvoljne napade na civile, ali objašnjava zašto su Saudijsci umešani u događaje u Jemenu.

Po mom mišljenju, odluka britanske vlade da pozove krunskog princa bila je ispravna. On je osoba koja može da okonča taj sukob. Ujedinjeno kraljevstvo mora da iskoristi svoj diplomatski uticaj da bi omogućila da Saudijci okončaju sukob. To bi bilo teško ostvariti kada bismo prekinuli dijalog.

Veze između Vašingtona i Rijada su, otkako je Donald Tramp stuio na dužnost, postale tešnje. Treba li da očekujemo da SAD i njihovi saveznici i dalje direktno ili indirektno podržavaju vojnu kampanju protiv hutijevaca koju predvodi Saudijska Arabija i vrše povrede ljudskih prava?

Vrlo je teško predvideti kako će se Trampov kabinet odrediti prema pojedinim temama. Kada je reč o Jemenu, pretpostavljam da će vojska SAD i dalje voditi antiterorističke operacije dronovima. Jedna aktuelna rezolucija je na radaru Senata sada pokazala Jemen i podršku Sad Saudijskoj Arabiji.

Ne verujem da će veze SAD i Saudijaca biti oslabljene. Čak i kada bi Amerikanci prestali da podržavaju saudijsku vojsku u Jemenu. Imajući u vidu stav Trampovog kabineta prema Iranu, može se očekivati da će dve zemlje još tešnje sarađivati i to na svim spoljnopolitičkim poljima. Nadam se da će Tramp ubediti Rijad da sukob nije ni u čijem interesu i da bi dogovor o miru pomogao svim stranama.

Kako teku pregovori između međunarodno priznate vlade Jemena i hutijevskih pobunjenika u Sani? Možemo li uskoro računati sa uspehom? Šta su pokazali Vaši razgovori sa jemenskim grupama?

Situaciju u Jemenu vidim kao i Peter Salizberi u njegovom članku „Jemen i posao ratovanja". U Jemenu trenutno previše ljudi finansijski profitira od sukoba. Pobunjenici odani Hutiju su povezani sa sistemom  i posle sukoba mogu računati sa bitno većom ulogom nego onom koja im se pridaje na osnovu rezolucije 2216 Saveta bezbednosti i Nacionalne konferencije o dijalogu. Predsednik Hadi živi u palati u Rijadu i sve više se izoluje. Na jugu ima borbi između vladinih snaga. A savet za tranziciju STC preti da će podeliti Jemen na način koji više neće moći da se preokrene.

Zadatak Martina Grifitsa, specijalnog izaslanika UN u Jemenu, nije lak. I pored toga, mogao bi da dovede do napretka u mirovnim razgovorima.

Kakva je uloga Irana u sukobu? Da li Teheran pokušava da reši problem zajedno sa svetskom zajednicom?

Jasno da je Iran umešao svoje prste u zbivanja u Jemenu. Izveštaj stručnog tela UN potvrđuje da municija koja je ispaljena na Saudijsku Arabiju potiču iz Irana. Iranski ciljlevi u Jemenu su jasni: da se u rat uvuku Saudijci. Do sada je to, izgleda, funkcionisalo.

Kit Vaz je predsedavajući Svestranačke parlamentarne grupe za Jemen a poslanik britanskog parlamenta je postao 1987.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android