Samit predsednika država i vlada 46 zemalja-članica Saveta Evrope počeo je izjavama solidarnosti s Ukrajinom koju je napala Rusija. Nemački kancelar Olaf Šolc se na otvaranju samita u islandskom Rejkjaviku izjasnio za to da se ne ruše mostovi prema „drugačijoj Rusiji“, onoj koja ne podržava poteze vlade predsednika Vladimira Putina.

-pročitajte još: Savet Evrope: priprema za budućnost na samitu na Islandu?

Rat Rusije protiv Ukrajine jednog dana će se završiti, rekao je Šolc. „I jedno je sigurno: on se neće završiti pobedom Putinovog imperijalizma.“ Jer, Ukrajina će dobijati pomoć sve dok ne bude postignut pravedan mir, rekao je nemački kancelar.

„Do tada bismo mi, kao Savet Evrope, trebalo da održavamo mostove prema predstavnicama i predstavnicima jedne drugačije Rusije, jedne drugačije Belorusije – i da tako otvorenom držimo perspektivu demokratske, miroljubive budućnosti obeju zemalja – ma koliko neverovatno nam to danas izgledalo“, rekao je Šolc.

On se založio za dosledno kažnjavanje ruskih ratnih zločina u Ukrajini i sistematsko popisivanje ratne štete za koje je odgovorna Rusija. Savet Evrope u tome može da igra važnu ulogu, smatra kancelar.

Formiranje registra ratne štete

Ove srede bi na samitu trebalo da bude napravljen registar za popis ratne štete u Ukrajini. U njemu bi trebalo da bude popisana sva šteta u Ukrajini koju je izazvala Rusija, navodi se u nacrtu zavrne izjave samita. Registar bi trebalo da bude prvi korak na putu ka mogućem plaćanju ratne odštete.

Kancelar Šolc je u svom govoru zahtevao da Rusija snosi troškove štete koju je nanela Ukrajini. Slično su se izjasnili i francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Riši Sunak. Ako postoje izgledi da će biti pozvani na odgovornost, to bi moglo da odvrati ruske vojnike od novih ratnih zločina u Ukrajini, rekla je predsednica Europske komisije Ursula fon der Lajen.

-pročitajgte još: Ukrajinske nevladine organizacije beleže ruske ratne zločine

Šolc je osim toga Ukrajini zagarantovao da će unaprediti nastojanja oko prijema Ukrajine u Evropsku uniju. Ali, to važi i za države Zapadnog Balkana, za Moldaviju, a u perspektivi i za Gruziju. I tu Savet Evrope, čija je članica i Ukrajina, može biti od koristi. Savet Evrope je danas važnije nego ikad pre, rekao je Šolc imajući u vidu ruski rat protiv Ukrajine.

„Mi smo Evropljani, dakle cenimo mir“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je sinoć u video-uključenju svima koji podržavaju Ukrajinu i naglasio važnost evropske sloge.

„Rusija se veoma trudi da poboljša svoje mogućnosti ubijanja. Mi se veoma trudimo da poboljšamo zaštitu našeg stanovništva. I ja zahvaljujem svim zemljama i njihovim liderima koji nam pomažu da sveukupno poboljšamo našu protivvazdušnu odbranu“, rekao je Zelenski. „Mi smo Evropljani, mi dakle cenimo mir. Mi smo Evropljani, mi dakle radimo sa sto odsto naših snaga da zaštitimo naš način života“, rekao je Zelenski.

Savet Evrope osnovan je 1949. kao čuvar demokratije, ljudskih prava i načela pravne države u Evropi. On je nezavisan od Evropske unije. Rusija je iz tog tela isključena nakon ruske invazije na Ukrajinu, a Belorusija je na samitu prisutna samo još kao posmatrač.

Ovo je tek četvrti samit predsednika država i vlada Saveta Evrope u njegovoj više 70 godina dugoj istoriji. Očekuje se da će samitu na Islandu prisustvovati više od 30 predsednika država i vlada od ukupno 46 članica.

aj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.