U javnosti se često pojavljuje s upozorenjima. Kritikuje nedovoljnu borbu protiv korupcije, između ostalog i u Nemačkoj. Insistira na poštovanju ljudskih prava. Kritikuje prisilno vraćanje migranata sa spoljnih granica Evropske unije.

Neki ga ponekad zamene sa Savetom Evropske unije, ali njegovo sedište nije u Briselu, već u Strazburu. Savet Evrope je najstarija organizacija evropskih država, a za to što ga ponekad mešaju sa Savetom EU, možda je i sam kriv. Jer, 1986. je dozvolio Evropskoj zajednici da koristi njegovu zastavu – iako on nije nikakva institucija Evropske zajednice, kasnije Evropske unije.

Savet Evrope osnovan je 1949. godine pod utiskom Drugog svetskog rata, dakle mnogo ranije nego Evropska ekonomska zajednica, preteča Evropske unije. Među njegovim osnivačima bili su britanski premijer Vinston Čerčil i tadašnji nemački kancelar Konrad Adenauer.

-pročitajte još: Kosovo na putu ka Savetu Evrope – udaljavanje od sporazuma?

Savet Evrope – važan, ali slabo poznat

Od početka se zauzimao za ljudska prava, demokratiju i načela pravne države. Njegova sredstva su više od 200 međunarodnih ugovora, konvencija, grupa stručnjaka, Parlamentarna skupština i Evropski sud za ljudska prava. Članice su 46 evropskih zemalja. Jedno od njegovih najvećih dostignuća jeste stvaranje zone bez smrtne kazne za oko 700 miliona ljudi.

„Svakome je potreban, a niko za njega ne zna“, kaže politikolog Klaus Brumer s Katoličkog univerziteta Ajhštet-Ingolštat. Prema ispitivanju sprovedenom početkom maja na zahtev Evropskog pokreta Nemačke, samo pet posto ispitanika znalo je da se 16. i 17. maja u Rejkjaviku održava samit Saveta Evrope.

Poslanik u Bundestagu Folker Ulrih smatra da Savet Evrope ne dobija onoliku pažnju kakvu zaslužuje. Taj političar Hrišćansko-socijalne unije (CSU) član je Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u kojoj je 306 poslanika iz 46 zemalja-članica. Oni biraju važne službenike u Savetu Evrope, prate izbore i analiziraju aktuelna pitanja.

Ukrajina će biti glavna tema samita

Pod islandskim predsedavanjem Savetu Evrope, predsednici država i vlada 46 članica sastaju se na tek četvrtom samitu za 74 godine njegovog postojanja. Brumer strahuje da neki predsednici država i vlada uopšte i neće doći u Rejkjavik. A ima mnogo tema o kojima bi trebalo razgovarati.

Glavna bi trebalo da bude podrška Ukrajini. Uoči samita iz Saveta Evrope se moglo čuti da bi trebalo da bude sastavljen registar za buduće tužbe iz Ukrajine. Samit bi trebalo da se bavi i pitanjem nestale ukrajinske dece. Stručnjak za Savet Evrope Brumer od samita očekuje pre svega simboliku, kao i potvrdu evropskih vrednosti. Jer, „što se tiče praktičnih stvari, Savet Evrope nema nikakvih nadležnosti niti ovlašćenja da Ukrajini pomogne u obnovi ili vojno“, objašnjava Brumer za DW.

Rusija je istupila

Članice Saveta Evrope su i članice Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ako građanke i građani smatraju da neka država krši njihova prava, mogu da se obratie sudu u Strazburu. Krajem marta je, prema navodima tog Suda, bilo gotovo 16.000 tužbi iz Rusije, što je oko petina svih slučajeva o kojima sud odlučuje. I opozicioni političar Aleksej Navaljni se u prošlosti obraćao Evropskom sudu za ljudska prava, a Sud je presudio u njegovu korist.

Međutim, zbog napada na Ukrajinu, Rusija od marta 2022. više nije članica Saveta Evrope. Brojne presude donesene protiv Rusije verovatno neće biti sprovedene, iako bi Moskva pravno morala da ih ispuni.

Folker Ulrih smatra da je izbacivanje Rusije ispravna odluka, iako je time oslabljena zaštita 130 miliona građana Rusije. Ujedno, izbacivanje Rusije stvara rupu u budžetu Saveta Evrope. U 2022. budžet je iznosio 477 miliona evra, a doprinos Rusije bio je nešto više od 34 miliona, odnosno oko sedam odsto. Moskva je inače i pre isključenja obustavila uplate u budžet. Još nije jasno kako će taj manjak biti nadoknađen.

Izazovi za budućnost

Kakve će posledice imati izbacivanje Rusije po ostale članice? „Ima čitav niz država koje imaju sistematske probleme da poštuju demokratiju, ljudska prava i načela pravne države“, upozorava Brumer.

I Ulrih smatra da je neophodno ta osnovna načela jače implementirati u države koje su u procesu transformacije. „Savet Evrope je proteklih godina služilo državama koje su htele da se približe Evropskoj uniji. Imajući to u vidu, važno je da Savet Evrope kod tih tema jasno pokaže svoje zahteve“, kaže taj poslanik u razgovoru za DW.

Konkurentski skup u Kišinjevu?

Moguća konkurencija dolazi iz još jednog smera. Samo dve nedelje nakon Rejkjavika, predsednici država i vlada 44 od 46 zemalja ponovo će se sastati – ovoga puta u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu, i to kao „politička zajednica“. Taj format pokrenuo je francuski predsednik Emanuel Makron s ciljem da na evropskom kontinentu ojača političku saradnju, bezbednost, stabilnost i blagostanje. Brumer kritički gleda na taj skup i smatra ga suvišnim, s obzirom na postojanje Saveta Evrope. I Folker Ulrih vidi potrebu za razjašnjenje odnosa tih dvaju formata.

Brojna nerešena pitanja, slaba medijska pažnja, a sad još i paralelni skup: islandska domaćica, premijerka Katrin Jonasdotir, još u januaru je naglasila da je važno formulisati viziju za budućnost Saveta Evrope. Predsednici država i vlada sada imaju za to mogućnost. Ako dođu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.