1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Istorija

Drugovanje sa Hitlerom ne mora biti kolaboracija

Marija Rigucu
12. oktobar 2018.

Dvanaestog okobra 1944, Vermaht se povukao iz Atine. Izabela Palaska je kćerka čoveka kome je dvaput suđeno pod optužbom za kolaboraciju sa nacistima. Rešila je da oktrije istinu. To nije lak posao.

Bildkombo Nazikinder Isabella Palaska
Izabela Palaska i njen otac Janis Vulpiotis

"To što je moj otac bio optužen, za mene je bilo vrlo bolno. Bila sam gnevna i osećela sam stid. Nisam mogla svima da kažem da to nije tačno", kaže Izabela Palaska. Posle Drugog svetskog rata, njen otac je dvaput optužen da je bio kolaborant okupatora, i dvaput je oslobađan optužbe. To je bilo 1947. i 1948. Njen otac Joanis Vulpiotis je bio talentovan inženjer koji je studirao na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.

Karl Fridrih fon Simens je vrlo cenio njegove sposobnosti, pa je mladi Grk brzo dobio neke važne rukovodeće pozicije. Ne samo to: oženio se Hertom, Simensovom kćerkom, sa kojom je imao jedno dete. No, taj brak, pre svega zbog labilnog zdravlja njegove supruge. Joanis Vulpotis se vratio u Grčku još pre Drugog svetskog rata. Tamo se oženio imućnom Elenom Eugenidis koja je imala samo 18 godina. Iz tog braka potiče Izabela Palaska. Vulpotis je postao predstavnik Simensa i Telefunkena u Grčkoj i čak je svojoj zemlji omogućio da dođe do tehnologije za osnivanje državnog radija. To je bilo jako propagandno sredstvo za režim grčkog diktatora Joanisa Metaksasa - a kasnije i za nacistički režim u Nemačkoj: Vulpotis je savetovao i Hitlera koji je bio impresioniran njegovim elektrotehničkim znanjima.

Ali - to kanda nije kolaboracija?

Joanis Vulpotis je bio predstavnik gornjeg sloja stanovništva, bio je generalni direktor Grčkog radija i sagovornik tada vrlo važnih ličnosti kao što su bili premijeri njegovi brojni generali. Za vreme Drugog svetskog rata imao je najbolje veze kako sa nemačkim tako i sa britanskim diplomatama. Osnivanje brutalnih grčkih bezbednosnih odreda (Tagmata Asfalias) bilo je - njegova ideja. Ti odredi je trebalo da pomažu u borbi protiv komunista.

Posle rata, otac Izabele Palaske je optužen pred sudom za širenje nemačke propagande. Vulpiotis je do danas ostao sporna ličnost. S jedne strane, protiv njega je dvaput podizana optužnica zbog navodne kolaboracije sa nacistima, a sa druge je njegova kćerka u njegovom arhivu pronašla više od 1.500 pisama sa izrazima zahvalnosti koje su pisali Jevreji, komunisti i drugi Grci.

Foto: DW/M. Rigoutsou

Zato je odlučila da napiše dve knjige ("Anđeo ili đavo - moj sporni otac" i "Olujne godine") kako bi pokazala da je njen otac imao i poitivne strane i da bi se izborila sa osećanjem stida sa kojim je decenijama morala da živi. Ona svog oca opisuje kao "pohlepnog", ali u njemu ne vidi izdajnika. Zar nije znao ništa o zločinima nacista? "Isto to bih i ja mogla da pitam Nemce", odgovara Palaska, "da li nisu znali šta se dešava u njihovoj zemlji? To je istina koju mnogi nise hteli da vide"- Joanis Vulpiotis "nije bio dobar otac", ali po njenom mišljenju nije bio ni nasilnik. "Divio se nemačkoj kulturi. I za to ga optužuju."

Tabu-tema

U Grčkoj je dosad održano više suđenja kolaborantima, posebno onima iz perioda između 1944. i 1949. To što je Vulpiotis oslobođen optužbe nije bio izuzetak. Grčki istoričar Dimitris Kusuris, koji radi na Univerzitetu u Beču, kaže za DW da 85 odsto kolaboranata nije ni stiglo do suda. Tako je od oko 15.000 optužnica u Atini obrađeno samo 2.200 njih. Od 1945. do 1949. na smrt je osuđeno 114 kolaboranata, ali samo 25 njih je i zaista pogubljeno. 121 optuženik je osuđen na doživotnu robiju, 614 ih je dobilo blaže kazne, a 1.356 ih je oslobođeno optužnica.

Bogati kolaboranti i ratni profiteri su često uspevali da izbegnu kaznu plaćajući mito. Grčki istoričar Stratos Dordanas, sa univerziteta Makedonija u Solunu, smatra da Grčka, kada je reč o kažnjavanju kolaboranata, "u poređenju sa drugim evropskim zemljama ne predstavlja izuzetak": "Ako se u Grčkoj nešto razlikuje, onda je to mali broj stvarno osuđenih, mada ne treba zaboraviti da je posle okupacije izbio krvav građanski rat." Mnogi kolaboranti su se posle rata pridružili Saveznicima i kadnije su, tokom građanskog rata u Grčkoj (1946-1949), učestvovali u borbi protiv komunista.

Kolaboracija je u Grčkoj i danas tabu-tema. Mnogi - među kojima su pozanti političari i biznismeni, najradije bi zaboravili prošlost svojih porodica. "Kolaboranti su se zahvaljujući građanskom ratu brzo integrisali u društvo, a neki od njih su preuzeli visoke funkcije i za manje od 15 godina postali članovi Atinske akademije nauka", aže Kusuris. Na mnoge upite DW upućene potomcima kolaboranata da govore o tome, odgovoreno je nagativno. Spisateljica Izabela Palaska je izuzetak. Svojim knjigama, ona je srušila zid ćutanja. No, kako kaže, "rana je ostala duboka".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android