Više od milion ljudi iz Ukrajine registrovano je kao ratne izbeglice u Nemačkoj. Tu bi trebalo dodati i 218.000 migranata koji su tokom 2022. zatražili azil u toj zemlji, plus 102.000 ljudi u prva četiri meseca ove godine – što je povećanje za 78 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

-pročitajte još: Koliko izbeglica može da primi Nemačka?

Koji su trenutni troškovi njemačke države?

Nemački ministar finansija Kristijan Linder nedavno je izračunao koliko savezna vlada već sada troši na izbeglice: 29,84 milijardi evra prošle godine, 26,65 milijardi ove. Tu je međutim uključeno i skoro jedanaest milijardi evra za suzbijanje uzroka bekstva u inostranstvo u zemljama porekla.

S pet milijardi evra, nemačka vlada preuzima veliki deo socijalnih davanja za izbeglice iz Ukrajine. Iznos socijalnih davanja za one iz drugih regiona isto tako je visok. Pored toga, postoje usluge integracije u iznosu od 2,7 milijardi evra i opšti paušalni iznos od 2,75 milijardi, koji se preko poreza na promet sliva u pokrajine. Savezna vlada sopstvenim programima podržava i širenje dnevnih boravaka, digitalizaciju škola i izgradnju stanova.

Koji su argumenti savezne vlade?

Savezna vlada ne želi da značajno povećava pomoć izbeglicama za pokrajine i opštinske vlasti, jer su njeni dugovi nastavili da rastu, dok su mnoge pokrajine i opštine imale suficit u budžetu.

Takozvana semafor-vlada (SPD, Zeleni i FDP) poziva se na Osnovni zakon (ustav Nemačke), prema kojem su za finansiranje izbeglica nadležne pokrajine i opštinske vlasti. Savezna revizija takođe je utvrdila da savezna vlada već finansira znatan iznos rashoda koje, prema Osnovnom zakonu, moraju da plate pokrajine i lokalne vlasti. To je bilo 24 milijarde evra 2021.

Još jedno obrazloženje: pokrajine i opštine dobijaju sve veći udeo u državnim poreskim prihodima i tako bi trebalo da budu u stanju da ispunjavaju svoje zadatke. Savezna vlada ubuduće želi da obaveže pokrajine da se izjasne koliko su od federalnog paušala od 3,5 milijardi evra zapravo prosledile opštinama.

Koji su argumenti pokrajina?

Ako se poveća broj izbeglica, moraju se povećati i beneficije savezne vlade. Savezna vlada mora značajno da se pomeri – o tome se dogovorilo 16 saveznih pokrajina pre planiranog sastanka u kabinetu kancelara u sredu 10. maja.

U stvari, uprkos rastućem broju izbeglica, savezna vlada smanjila je svoju pomoć poslednjih godina sa 9,1 milijarde evra u 2016. na 2,75 milijardi sada.

Šta predlažu pokrajine?

Prema premijerima 16 pokrajina, Nemačka bi trebalo da se vrati na paušalnu stopu po izbeglici. Savezna vlada je od 2016. do 2021. prebacivala pokrajinama 670 evra mesečno po potražiocu azila, a sada bi ta paušalna stopa po pojedincu trebalo da bude povećana na oko hiljadu evra. Odlučujuća prednost: savezna i pokrajinske vlade ne moraju stalno da pregovaraju o troškovima izbeglica.

Međutim, savezne pokrajine su pre dve godine podržale ukidanje tog paušala. Pored toga, pokrajine traže paušal i za maloletne izbeglice bez pratnje i punu nadoknadu troškova za smeštaj izbeglica. Savezna vlada takođe mora da obezbedi sopstvene nekretnine za smeštaj izbeglica, zahtevala je recimo premijerka Meklenburg-Prednje Pomeranije Manuela Švezig.

Do kada bi imigracione vlasti trebalo da budu potpuno digitalizovane?

Samit će se baviti i dodatnim merama o kojima bi trebalo da se dogovore savezna i pokrajinske vlade. Do kraja 2024. imigracione vlasti bi trebalo da budu u mogućnosti da automatski obavljaju svoje radne procese koristeći elektronske fajlove, zahtevaju iz savezne vlade.

Šta bi trebalo da se desi s odbijenim potražiocima azila?

Prema saveznoj vladi, povratak odbijenih potražilaca azila u njihove matične zemlje trebalo bi da bude pojednostavljen. Pravna pravila koja su otežavala deportacije trebalo bi da se prilagode. Konkretno: proširiće se mogućnosti pretresa policije i produžiti takozvani izlazni pritvor sa deset na 28 dana.

Pored toga, vlada želi da dozvoli pritvor do deportacije bez obzira na zahteve za azil, a žalbe na zabranu ulaska i boravka više ne bi trebalo da imaju suspenzivni efekat na deportacije.

Da li će još neke zemlje biti proglašene sigurnim zemljama porekla?

Kancelar Olaf Šolc predložio je da se Moldavija i Gruzija proglase sigurnim zemljama porekla. Na kraju, Bundestag i Bundesrat odlučuju o klasifikaciji zemlje kao bezbedne zemlje porekla.

Uoči samita o izbeglicama, opozicione CDU i CSU zatražile su da se zemljama porekla smanji razvojna pomoć ako ne prime nazad odbijene potražioce azila. Međutim, vlada je to odbila.

Kako Nemačka namerava da smanji broj potražilaca azila?

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer želi da osigura da se u Evropskoj uniji, u određenim slučajevima, odluke o zahtevima za azil donose već u centrima na spoljnim granicama EU.

Izbeglice iz Pakistana, Bangladeša, Maroka ili Gruzije mogle bi da budu deportovane direktno u svoju domovinu ako bi bile odbijene.

Ljude iz Sirije i Avganistana, koji su činili najveću grupu izbeglica u Nemačkoj 2022. godine, trebalo bi tretirati kao i do sada.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.