Razmena diplomatskih udaraca nakon trovanja bivšeg dvostrukog špijuna Sergeja Srkipalja i njegove ćerke upućuje Kremlj na traženje novih partnera ili jačanje starih veza. Slično je sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom koji je na meti kritika zbog kršenja ljudskih prava i gušenja medijskih sloboda, ali i ofanzive na kurdske oblasti na severu Sirije.

Zbližavanje preko energetike

Nije prvi put da tenzije sa Zapadom zbližavaju Vladimira Putina i Redžepa Erdogana. Ova dvojica se u utorak sastaju u Ankari, a prisustvovaće i svečanosti povodom početka izgradnje nuklearne centrale Akuju, na obali Sredozemnog mora, koju gradi ruska državna kompanija Rosatom. To je, uz izgradnju turskog toka, najznačajniji energetski poduhvat dve zemlje.

Akuju, prva nuklearka u Turskoj, proizvodiće 35 milijardi kilovatsati električne energije što je dovoljno za deset odsto turskih potreba. Centrala bi trebalo da košta 20 milijardi dolara, gradiće je 10.000 ljudi, a očekuje se da će početi da radi punim kapacitetom do 2025. godine. Najavljeno je, kako prenosi agencija Anadolija, da će posao u elektrani naći 3.500 ljudi, od čega 248 turskih studenata koji se obučavaju u Rusiji.

 - pročitajte još: Nemačka i dalje prodaje oružje Turskoj

U decembru je zaključen sporazum o turskoj kupovini ruskog antiraketnog sistema dugog dometa S400, što je bio šok za neke turske saveznike u NATO, tumači agencija Asošiejted pres.

Dan pre posete Putina je Turska zatražila od Sjedinjenih Država izručenje jednog islamskog propovednika zajedno sa još sedmoricom sledbenika jer su ovi navodno umešani u ubistvo ruskog ambasadora u Ankari Andreja Karlova 2016. godine. To je, kako se tumači, još jedan znak otopljavanja odnosa Ankare i Moskve, koji su bili zategnuti nakon obaranja ruskog aviona nad granicom sa Sirijom u novembru 2015. godine.

„Gospodari“ Sirije

U sredu se dvojici lidera pridružuje i predsednik Irana Hasan Rohani. Tri zemlje dugo predvode paralelni dijalog o budućnosti Sirije uprkos suprotstavljenim stavovima. Dok Moskva i Teheran i vojno podržavaju režim Bašara al Asada, Turska se protivi njegovom ostanku na vlasti. Međutim turska ofanziva na kurdske oblasti nije izazvala protivljenje Rusije.

„To su regionalne sile koje su spremne da investiraju vojne resurse kako bi uticale na ishod konflikta“, rekao je Sinan Ulgen, iz istanbulskog Centra za ekonomske i međunarodne studije za Frans pres.

Razgovori u Ankari dolaze nakon najave predsednika SAD Donalda Trampa da će se njegova zemlja „vrlo uskoro“ povući iz sirijskog konflikta. Koalicija predvođena Vašingtonom podržavala je najpre jedinice Slobodne sirijske armije, a zatim kurdske Jedinice narodne odbrane koje su obavile veći deo posla u suzbijanju Islamske države. Nakon tog povlačenja, rekao je Ulgen, Rusija, Turska i Iran postaće „pravi gospodari“ dešavanja u Siriji.

nr/afp/ap

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android