Posle četiri neuspela pokušaja i duge diskusije, najmoćnije telo UN u Njujorku dogovorilo je zajedničku rezoluciju. Od 15 država članica saveta bezbednosti UN za tekst je glasalo 12, a SAD, Rusija i Velika Britanija su bile uzdržane. Rezolucije Saveta bezbednosti su obavezujuće prema međunarodnom pravu.

Rezolucija koju je predstavila Malta, između ostalog zahteva „hitne i produžene humanitarne pauze i koridore“ u Gazi na „dovoljan broj dana“ da bi se omogućio pun, brz, siguran i nesmetan pristup humantiranim agencijama i partnerima UN,
kako bi se obezbedila humanitarna pomoć u skladu sa međunarodnim pravom.

Tekst se u velikoj meri fokusira na patnju palestinskih maloletnika. Izražava se „duboka zabrinutost zbog humanitarne situacije u pojasu Gaze i njenog ozbiljnog uticaja na civilno stanovništvo, posebno nesrazmernog uticaja na decu".

SB UN „poziva na trenutno i bezuslovno oslobađanje svih talaca koje drže Hamas i druge grupe, posebno dece, kao i na obezbeđenje momentalnog humanitarnog pristupa“.

Od svih strana u sukobu se traži da se pridržavaju međunarodnog prava, odbacuje se „prisilno preseljenje civilnog stanovništva", ljudima u Pojasu Gaze ne smeju biti uskraćene usluge od vitalnog značaja.

Izrael: Nema produženog humanitarnog primirja - bez oslobađanja talaca

Izrael je ponovio da „produženo humanitarno primirje" u Pojasu Gaze nije na stolu sve dok ne budu oslobođeni svi taoci koje je Hamas oteo tokom terorističkih napada 7. oktobra.

Bret Džonatan Miler, zamenik stalnog predstavnika Izraela u UN, rekao je u Njujorku tokom sastanka da rezolucija „nema veze sa realnošću na terenu“ i da „je gluva kada su u pitanju Hamas i druge terorističke organizacije“. On je napomenuo da se SB UN sastao skoro 10 puta u šest nedelja od Hamasove „varvarske invazije“ na Izrael, koju još uvek nije osudio kao glavno svetsko telo za mir i bezbednost.

„Rezolucija se fokusira isključivo na humanitarnu situaciju u Gazi. Ne pominje se šta je dovelo do toga. Rezolucija čini da se ono čemu smo svedoci u Gazi izgleda kao da dogodilo samo od sebe“, rekao je on.

Dodao je da je glavni prioritet Izraela da vrati taoce kućama, „a budući da rezolucije Saveta bezbednosti ne utiču na teroriste, Izrael će nastaviti da čini sve što je potrebno da postigne ovaj cilj.

A Portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova Lior Hajat dao je izjavu nekoliko minuta nakon što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo svoju prvu rezoluciju o sukobu.

„Nema mesta za produžena humanitarna primirja sve dok je 239 otetih u rukama Hamasovih terorista“, napisao je Haiat na društvenim mrežama.

On je rekao da Izrael poziva Savet bezbednosti UN i međunarodnu zajednicu da insistiraju da se taoci odmah oslobode. Izrael takođe očekuje da Savet bezbednosti UN osudi Hamas „nedvosmisleno i da se pozabavi potrebom da se stvori drugačija bezbednosna realnost u Gazi“, dodao je Haiat.

Izrael se ne pominje po imenu

Ambasador Kine Čang Jun, čija zemlja predsedava SB UN u novembru, rekao je da je SB UN trebalo ranije da usvoji snažniju rezoluciju. Podsećajući na turobnu situaciju u opkoljenoj Gazi, on je pozvao Izrael da prekine neprijateljstva protiv civilnih objekata, uključujući bolnice, i da obnovi osnovne zalihe, poput vode i goriva, što je pre moguće. „Ključ leži u primeni rezolucije i njenih odredbi „doslovce“, rekao je on.

Izrael se ne pominje po imenu nigde u dokumentu, piše ARD i navodi da se Islamistički Hamas, koji je 7. oktobra napao Izrael i nad civilima izvršio masakr sa oko 1.200 mrtvih, u tekstu rezolucije pominje samo kad se zahteva oslobađanje izraelskih talaca.

Glasanje SAD bilo do kraja upitno

Sve do glasanja je bilo upitno da li će SAD, kao najbliži saveznik Izraela, moći da tolerišu usvajanje rezolucije. Vašington je u oktobru stavio veto na jedan nacrt jer, između ostalog, nije isticao pravo Izraela na samoodbranu.

Rezolucija koja je sada usvojena time se ne bavi, niti ima bilo kakvu osudu masakra u Hamasu 7. oktobra.

SAD, Kina, Rusija, Francuska i Velika Britanija, kao stalne čalnice SB UN imaju pravo veta. Savet bezbednosti UN takođe ima deset država članica koje se biraju na dvogodišnji mandat. Za usvajanje rezolucije je potrebno najmanje devet od 15 glasova i ne sme biti veta.

dr(ARD, UN)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.