1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sećanje oslobađa

2. jun 2016.

Bundestag opominje Tursku na neophodnost sećanja na genocid nad Jermenima. To je dobro, smatra Kristof Štrak. Pogled na istoriju koja razdvaja može da otvori put zajedničkoj budućnosti.

Foto: AFP/Getty Images/K. Kudryavtsev

Postoji jedna mudra jevrejska izreka: „Želja za zaboravom produžava progonstvo, a tajna izbavljenja zove se sećanje.“ Nemački predsednik Rihard fon Vajceker upotrebio ju je u svom nezaboravnom govoru povodom 40. godišnjice kraja Drugog svetskog rata, u Bundestagu u Bonu 8. maja 1985.

Svako mora da se suoči sa sopstvenom prošlošću. Svako pojedinačno – i narodi takođe. Pre nekoliko dana to su nad grobovima u Verdunu demonstrirali savezna kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland.

Ta rečenica, taj apel za iskrenim sećanjem, s pravom sme da se primeni i na pitanje odnosa prema sudbini i milion i po Jermena koji su pre sto godina u Osmanlijskom carstvu ubijeni, uništeni.

Kristof Štrak, DWFoto: DW

Bio je to genocid u kojem je od aprila 1915. stradalo nekoliko stotina hiljada ljudi, pretežno pravoslavnih hrišćana. Jermeni, Aramejci, Asirci, Pontski Grci. „Njihova sudbina je primer za istoriju masovnog uništavanja – etnička čišćenja, genocide generalno – koja su na tako stravičan način obeležila 20. vek“, stoji u predlogu rezolucije koji su u Bundestagu podneli demohrišćani (CDU/CSU) i socijaldemokrate (SPD).

Bundestag dakle, glasovima demohrišćana, SPD-a i Zelenih, govori o „genocidu“. I to je dobro. Nemački parlament odavno se bavi događajima iz 1915. i 1916. Usvajanje rezolucije bilo je odgođeno u aprilu prošle godine za ovaj četvrtak u junu (2.6), a pojam „genocid“ stoji u zvaničnom naslovu rezolucije.

„Neslavna nemačka istorija“

Pritom papir izričito (i jasnije nego pre) govori o nemačkoj ulozi. „Bundestag žali zbog neslavne uloge Nemačkog rajha (carstva, prim. ur), koji, kao glavni vojni saveznik Osmanlijskog carstva, uprkos nesumnjivim informacijama […] nije pokušao da zaustavi te zločine protiv čovečnosti“. Šta nam to pokazuje? Pokazuje nam da velike stvari u istoriji nisu samo pitanje godina i decenija. To nam na krvav način pokazuju i konflikti u Siriji i Iraku.

Još jedan detalj pokazuje da Bundestag uz pomoć sećanja želi da ostvari normalizaciju. Desetog oktobra 2009. Turska i Jermenija potpisale su protokole o uspostavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju granica. Taj trenutak predstavljao je korak ka normalizaciji istorijski opterećenih odnosa. Ali protokoli nikada nisu ratificirani – ni sa jedne, ni sa druge strane. Bundestag zahteva njihovu ratifikaciju kako bi na temeljima tog konflikta sa dugom tradicijom moglo da nastane nešto novo.

Da, odluka Bundestaga dolazi u nezgodno spoljnopolitičko vreme. Tu je slučaj Bemerman, tu je dogovor EU-Turska oko izbeglica, tu je – kao detalj tog dogovora – i pitanje liberalizacije viznog režima za Turke koji putuju u Evropsku uniju.

Sećanje

Ali za činjenicu da spoljnopolitički često nezgodno vreme, kriva je i turska strana. Pretnje, o kojima pričaju neki poslanici, ne funkcionišu ni ovde ni tamo. Ne radi se o krivici novorođenih, ali se radi o njihovoj odgovornosti – da se ne suoče samo sa junačkim epizodama istorije već da znaju i za mračna vremena. I da onda krenu prema onome: „Tajna izbavljenja zove se sećanje“. Sećanje oslobađa.

Dobro je da Bundestag na to podseća – i Nemce i Turke.

OVDE možete pročitati i mišljenje kolege Aleksandera Kudašefa koji je protiv donošenja rezolucije u Bundestagu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi