Istraživanje je za sada samo preliminarno, ali nekoliko studija pokazalo je da su ljudi koji većinu dana sede skloniji preteranoj gojaznosti i da kod njih postoji povećana opasnost od infarkta pa čak i prerane smrti.

U komentaru objavljenom ovoge nedelje u naučnom časopisu „British Journal of Sports Medicine“, Elin Ekblom-Bak sa švedskog Fakulteta za sportske i medicinske nauke, navela je da vlasti preispituju definiciju telesne aktivnosti kako bi upozorili na opasnosti sedenja.

Telo samo upozorava

Iako su zdravstveni zvaničnici izdali smernice u kojima preporučuju najmanje količine telesne aktivnosti, oni nisu predložili ljudima da pokušaju da ograniče koliko vremena provode u sedećem položaju.

„Posle četiri sata sedenja, telo počinje da šalje znake da je to škodljivo“, rekla je Ekblom-Bak. Objasnila je da geni koji regulišu količinu glukoze i masnoća u telu počinju da se isključuju.

Dugotrajno sedenje štetno je i za ljude koji vežbaju. Tim Armstrong, stručnjak za fizičke aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije, izjavio je da ljudi koji vežbaju svaki dan, ali uz to provode mnogo vremena sedeći, mogu imati više koristi ako te vežbe rasporede tokom dana, umesto u jednom navratu.

Sedenje s prekidima

U istraživanju koje je objavljeno 2009, na osnovu desetogodišnjeg praćenja više od 17.000 Kanađana, istraživači su utvrdili da ljudi koji više sede imaju veći rizik od smrti, nezavisno od toga da li vežbaju ili ne.

„Mi nemamo dovoljno dokaza da bismo rekli koliko je sedenje loše“, rekao je Peter Katzmarzik iz istraživačkog centra „Pennington Biomedical“ u Baton Ružu, koji je vodio kanadsko istraživanje. „Ali, izgleda da što više ustajete i prekidate sedenje, to bolje“, poručio je.

Podaci iz istraživanja sprovedenog u SAD 2003-2004. godine, pokazali su da Amerikanci sede više od polovine dana – od rada za kancelarijskim stolovima do sedenja u automobilu.

idj/nj/hina