1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
DruštvoNemačka

Sedište Evropske rabinske konferencije seli se u Minhen

12. maj 2023.

Evropska konferencija rabina seli svoje sedište u Nemačku, i to u Minhen, grad u kojem je započeo uspon Hitlera. Jevrejski život u Bavarskoj, a i u čitavoj Nemačkoj tako dobija sasvim novu dimenziju.

Premijer Bavarske Markus Zeder (u sredini) između Šarlote Knobloh, predsednice Jevrejske zajednice u Minhenu i Gornjoj Bavarskoj, i Pinhasa Goldšmita, predsednika Evropske rabinske konferencije
Premijer Bavarske Markus Zeder (u sredini) između Šarlote Knobloh, predsednice Jevrejske zajednice u Minhenu i Gornjoj Bavarskoj, i Pinhasa Goldšmita, predsednika Evropske rabinske konferencijeFoto: Marc Müller/CER

Sada će sve ići vrlo brzo. Ugovor bi trebalo da bude potpisan u narednih nekoliko dana, nakon čega će početi radovi na renoviranju. Sedište Evropske rabinske konferencije (Conference of European Rabbis, CER) trebalo bi da bude otvoreno u Minhenu krajem leta.

-pročitajte još: Jevreji u Nemačkoj – to nije samo borba protiv antisemitizma

Konferencija je osnovana 1956. godine i u njoj je oko hiljadu rabina koji žive između Dablina i Vladivostoka. Posle 67 godina, udruženje svoje sedište seli iz Londona, gde je i osnovano – u Minhen. U glavnom gradu Bavarske otvara se „Centar za jevrejski život“ s brojnim mogućnostima za obrazovanje rabine i prostorom za javne konferencije.

Rukovodstvo Konferencije zahvalilo se bavarskom premijeru Markusu Zederu (CSU) za „izuzetnu posvećenost zaštiti i promociji jevrejskog života u Evropi“.

-pročitajte još: 1.700 godina jevrejskog života u Nemačkoj

Grad u kojem je počeo uspon Hitlera

Odluka je kulminacija priče započete krajem maja 2022. godine. Tada je oko 500 rabina iz više od 40 zemalja prvi put došlo u Minhen. Njihova generalna skupština održana je tako u gradu u kojem je Adolf Hitler započeo svoj politički uspon, gradu koji su nacisti kasnije slavili kao „prestonicu pokreta“. To je takođe grad u kojem su palestinski teroristi ubili 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. godine.

Ideja o premeštanju sedišta u glavni grad Bavarske već neko vreme je kružila među rabinima. Predsednik Evropske rabinske konferencije Pinhas Goldšmit kaže da je, kada je prvi put čuo za tu ideju, to za njega bilo „zaista meschugge“ (na hebrejskom: ludost). On podseća da je Minhen „grad u kojem je planirana Kristalna noć“ – dakle oni dani oko 9. novembra 1938. godine kada je u nemačkom Rajhu oskrnavljeno na stotine jevrejskih bogomolja i ubijeno na desetine Jevreja.

Jun 2022: Tokom svoje generalne skupštine održane u Minhenu, rabini su posetili spomen-lokaciju koncentracionog logora DahauFoto: Christoph Strack/DW

Goldšmit danas govori o „hrabrosti novog početka“. Za Minhen kaže da je to „jedna od najvećih i najvažnijih jevrejskih zajednica u Nemačkoj“. Goldšmit podseća i na Šarlote Knobloh, „veliku ženu jevrejske zajednice u Nemačkoj“. On toj 90-godišnjakinji odaje počast kao „legendi evropskog jevrejstva“.

Šok nakon napada u Haleu

Obratila se i Knobloh, predsednica Jevrejske zajednice u Minhenu i Gornjoj Bavarskoj. Ona je podsetila je na teroristički napad desničara na sinagogu u Haleu 9. oktobra 2019, na jevrejski praznik Jom Kipur. Napadač nije uspeo da probije masivna vrata, ali je upucao dvoje ljudi u blizini. Knobloh je ukazala na strah i šok Jevreja u Nemačkoj u tim časovima.

Bavarski premijer Zeder je, međutim, obećao svaku finansijsku pomoć u cilju veće zaštite i poručio: „Vaše brige su i naše brige“. Zeder s vremena na vreme svraća u minhensku sinagogu, a Knobloh ga naziva „vernim saveznikom jevrejske zajednice u Bavarskoj“ i „svecem zaštitnikom“.

Mnogi su, nakon atentata u Haleu, došli u sinagogu da tako iskažu svoju solidarnostFoto: Hendrik Schmidt/dpa/picture alliance

Konferencija rabina se dakle sada seli iz Londona u Minhen. A rabin Goldšmit, na pitanje o razlozima preseljenja, kao prvu stvar pominje bezbednost: „Bezbednost je glavni prioritet.“ On lično, kaže oseća otvorenost i pristupačnost za jevrejski život u Minhenu.

U korist Minhena

Odluka u korist Minhena doneta je u vreme kada jevrejski život u Nemačkoj, uprkos brojnim antisemitskim incidentima, postaje sve vidljiviji i uočljivo raznovrsniji. U međuvremenu se u Nemačkoj školuju i hirotonišu liberalni, konzervativni i ortodoksni rabini, koji potom odlaze na rad u brojne evropske zemlje.

U nekoliko gradova u toku su i neki spektakularni građevinski projekti. Krajem juna u Berlinu će se otvoriti „Jevrejski kampus“ zajednice Habad, čija izgradnja košta 40 miliona evra. Reč je o sedmospratnoj, atraktivnoj zgradi čiji je koncept s namerom usmeren na sve građane, a ne samo na članove jevrejske zajednice. U Frankfurtu na Majni, nedaleko od sajma, u toku je izgradnja „Jevrejske akademije“. Ona će, prema rečima direktora Dorona Kizela, biti završena 2024. i otvorena početkom 2025.

Polaganje kamena temeljca za „Jevrejsku akademiju” u Frankfurtu sa tadašnjim premijerom pokrajine Hesen Folkerom Bufijeom (desno) i predsednikom Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Jozefom ŠusteromFoto: Boris Roessler/dpa/picture alliance

Tu je i Keln, koji već godinama čeka završetak Jevrejskog muzeja u starom gradu. Predstoji i čitav niz drugih građevinskih projekata, kao što je obnova sinagoge Fraenkelufer u Berlinskom Krojzbergu, koja je prilično uništena u ratu. Ovom spisku sada može dodati i Evropska rabinska konferencija s planiranim „Centrom za jevrejski život“.

Nova dimenzija jevrejskog života

Zbog svih tih novih projekata, berlinski istoričar i rabin Andreas Nahama govori o „novoj dimenziji jevrejskog života“ u Nemačkoj. „Pre 70 godina bilo je vreme za provizorne mere“, kaže on za DW. Kao primer navodi sinagogu na berlinskom Fraenkeluferu, koja se nalazi u preostalom bočnom krilu nekadašnje bogomolje koja je teško oštećena u novembarskim pogromima 1938, a i tokom rata.

„Sada je potpuno drugačije“, kaže rabin. Sada se svesno grade zgrade i institucije da traju i da budu reprezentativne. „Ne gradi se više na pesku, već na čvrstim temeljima.“

Dečije igralište i klupe ispred sinagoge Ohel Jakob u MinhenuFoto: olf/imagebroker/IMAGO

U tu novu fazu, kaže, uklapa se i to što Evropska rabinska konferencija stiže u Minhen. Ipak, Nahama ističe da su zgrade samo „spoljna forma“, jedan aspekt među mnogima. „Važne su sve one jevrejske scene koje nose život jevrejske zajednice u Nemačkoj.“ Pod tim on podrazumeva debate na akademijama ili u rabinskim školama, a isto tako su važna i jevrejska pozorišta, jevrejski sportski klubovi ili restorani…

Andrej Kovač, koji je kao generalni direktor koordinirao udruženje pod imenom „321-2021: 1.700 godina jevrejskog života u Nemačkoj“, ocenjuje da je dolazak Konferencije u Minhen „veliki znak i istorijski trenutak za jevrejski život u Nemačkoj“.

Ponude za žene

Jedan od fokusa rada Centra u Minhenu trebalo bi da bude i mogućnost obrazovanja za supruge rabina. Još u septembru 2022. započet je program koji se posebno fokusira na žene rabina i njihov doprinos zajednicama, akroz koji se želi da se one obuče i pripreme za vođstvo i komunikaciju. Razmišlja se i o tome da žene dobijaju plate, što do sada nije bio slučaj.

Premijer Markus Zeder obećava Jevrejima u Bavarskoj zaštitu i podrškuFoto: Marc Müller/CER

Markus Zeder naglašava da jevrejski život u Bavarskoj treba da se razvija slobodno i bez straha. Slobodno – to ne znači samo pod policijskom zaštitom.

„Svako ko ugrožava život i slobodu Jevreja mora da računa na naš dosledan otpor – na nultu toleranciju na netoleranciju“, kaže premijer nemačke pokrajine Bavarske.

Jevreji u Beogradu: Kulturno stecište s važnom porukom

04:04

This browser does not support the video element.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.