Saudijska Arabija

Nakon što je Saudijska Arabija zamrzla pregovore o normalizaciji odnosa sa Izraelomposle 7. oktobra 2023. godine, taj potencijalni sporazum je postao deo pregovora o miru između Izraela i Hamasa.

U međuvremenu, 7. oktobar je ponovo zapalio propalestinsku solidarnost u društvu Saudijske Arabije, kaže za DW Sebastijan Zons iz nemačkog instituta CARPO. Međutim, politički i ekonomski gledano, rat između Izraela i Hamasa doživljava se više kao direktna pretnja ambicioznoj transformaciji kraljevstva. 

„Zato se Saudijska politika se poslednjih godinu dana fokusira na diplomatsko balansiranje“, ukazuje Zons.

Liban

Neposredno nakon napada Hamasa na Izrael, uticajno naoružano krilo Hezbolaha u Libanu, koje je EU klasifikovala kao terorističku grupu, počelo je s napadima na sever Izraela.

„U početku je Hezbolah bio kritikovan zbog odluke da uđe u rat s Izraelom i uvlači Liban u sukob. Ali, od 7. oktobra Hezbolah uživa sve veću podršku među libanskim stanovništvom“, kaže za DW Keli Petilo, ekspertkinja za Bliski istok pri Evropskom savetu za spoljne odnose.

Prema njenom mišljenju, mnogi Libanci su ogorčeni ponašanjem Izraela u Gazi i zbog toga što međunarodna diplomatija ne donosi rezultate.

„Počeli su da vide Hezbolah kao jedinog garanta solidarnosti s Palestincima“, dodaje Petilo.

Međutim, nakon skoro godinu dana onoga što analitičari nazivaju „ograničenim borbama“, u septembru je došlo do eskalacije.

Jordan

Susedni Jordan, koji je 1994. potpisao mirovni sporazum s Izraelom, godinu dana balansira na političkoj žici.

„Od 7. oktobra, Jordan uglavnom pokušava da balansira snažnu domaću podršku palestinskom pitanju sa svojim odnosima s Izraelom“, objašnjava Keli Petilo za DW.

Kralj Jordana Abdulah II i njegova supruga, kraljica Ranija, koja je palestinskog porekla, više puta su izjavili da nisu spremni da prime više palestinskih izbeglica. To bi ugrozilo palestinsku stvar u celini i direktno bi kršilo mirovni sporazum, kaže Petilo.

„Međutim, sada, s potencijalnim otvaranjem novih frontova, ne samo u Libanu, već i na Zapadnoj obali, Jordan se suočava sa svojom noćnom morom“, smatra analitičarka.

„Ova situacija ponovo budi strahove koji su nastali neposredno nakon 7. oktobra, naime od širenja sukoba i migracije Palestinaca u Jordan kao posledice toga“, dodaje Petilo.

Okupirana Zapadna obala

„Situacija na Zapadnoj obali bila je veoma napeta i pre 7. oktobra“, kaže za DW Peter Lintl, saradnik odeljenja za Afriku i Bliski istok u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

Palestinska samouprava godinama je slaba, jevrejski doseljenici napadaju Palestince, a trenutna desničarska izraelska vlada dodatno je pogoršala tenzije – izjavom u svom koalicionom programu da Zapadna obala, ili kako je oni zovu, Judeja i Samarija, može da pripada samo jevrejskom narodu, objašnjava Lintl. „Sve to se intenziviralo od 7. oktobra.“

Jevrejski ekstremistički doseljenici napadaju palestinske civile, a tenzije između izraelske vojske i palestinskih militantnih grupa na okupiranoj Zapadnoj obali u septembru su dostigle novi vrhunac.

„Zapadna obala je bure baruta koje može da eksplodira u svakom trenutku“, kaže Lintl.

„U normalnim vremenima, moglo bi se reći da je situacija već nepodnošljiva s izuzetno visokim brojem žrtava, samo što je to sada u senci rata u Gazi i događaja od 7. oktobra“, dodaje analitičar.

Sirija

„Rat koji je izbio 7. oktobra dodatno je skrenuo pažnju medija sa Sirijei sukoba koji tamo traje već više od 13 godina“, podseća za DW Lorenco Trombeta, analitičar za Bliski istok sa sedištem u Bejrutu i konsultant agencija UN.

On navodi da je građanski rat u Siriji sve više pod dominacijom stranih sila, poput Rusije, Irana, Turske, Izraela i SAD. „Svi ti akteri tvrde da se bore protiv terorizma, kao i da im je cilj stabilnost i bezbednost“, objašnjava Trombeta.

U međuvremenu, sirijski predsednik Bašar al Asad, koji je u početku bio izolovan zbog brutalnog obračuna sa sirijskim stanovništvom, sve je više dobrodošao nazad u arapski i evropski krug.

„Na unutrašnjem planu, Asadova vlast više se ne dovodi u pitanje“, ukazuje Trombeta.

On navodi da je Asad poslednjih godinu dana ćutao o događajima i posledicama 7. oktobra, dodajući da je njegov „pristup tihom diplomatijom, daleko od medijskog reflektora, usmeren ka postizanju dugoročnih unutrašnjih ciljeva“.

Egipat

Od svih zemalja u regionu, jedino je Egipat pronašao način da iskoristi krizu kako bi nakon 7. oktobra ojačao svoj geopolitički značaj, ocenjuje za DW Timoti E. Kaldas, zamenik direktora Instituta Tahrir za bliskoistočnu politiku sa sedištem u Vašingtonu.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi sarađivao je s Izraelom po pitanju dozvola za prolaz robe u Gazu i pomagao u održavanju blokade, objašnjava Kaldas. Takođe, kako kaže, centralna uloga Egipta u pregovorima o prekidu vatre ponovo je učvrstila značaj Kaira.

„Zauzvrat, Kairo je dobio mnogo dodatne podrške iz Vašingtona“, naglašava Kaldas. Bela kuća odobrila je za 2024. vojnu pomoć u iznosu od 1,3 milijarde dolara (1,16 milijardi evra).

„Ovo je prvi put da Bajdenova administracija daje celokupan iznos“, kaže on, dodajući da je u prošlosti Vašington barem zadržavao deo pomoći koji je bio uslovljen pitanjem ljudskih prava. „A Egipat se zapravo znatno pogoršao po tom pitanju.“

Osim toga, pre 7. oktobra, Egipćani su uglavnom bili fokusirani na sve goru ekonomski situaciju u zemlji.

„Međutim, užasni ratni zločini koje je Izrael počinio nad palestinskim civilima u Gazi takođe su se našli u fokusu njihove pažnje“, kaže Kaldas.

On veruje da bi javno mnjenje moglo dodatno da se promeni, jer Egipćani sve više vide svoju vladu kao deo problema. „Egipatsko rukovodstvo ubuduće će morati da delikatno balansira, jer će pokušati da zadrži i podršku Zapada“, zaključuje Kaldas u izjavi za DW.