DW: Beč je u ponedeljak uveče potresao teroristički napad. Šta ste pomislili kada ste čuli da je atentator albanskog porekla?

Prof Zekirija Sejdini: Bio sam u Beču i to u blizini mesta zločina. Video sam mnogo policijskih automobila, ali nisam imao pojma šta se dešava. Kasnije sam saznao da se dogodio teroristički napad. Bili smo užasnuti, jer nismo mogli ni da pretpostavimo da tako nešto može da se dogodi u Austriji. A informacija da je terorista albanskog porekla iz Severne Makedonije, jako nas je pogodila – s obzirom da smo mi Albanci poznati kao narod s tri religije i međureligijskom tolerancijom. To čini situaciju još komplikovanijom.

-pročitajte još: Beč – centrala za džihadiste sa Balkana?

Upravljali ste velikom albanskom džamijom u Beču, poznajete tamošnju muslimansku zajednicu. Da li je ta osoba upadala u oči kao radikalna?

Prema informacijama koje imam iz džamije i zajednice, ta osoba nije bila poznata zbog svojih radikalnih tendencija. Koliko znam, nije poznato da je pripadao bilo kojoj džamiji u našoj lokalnoj zajednici. Do sada nismo imali nikakve informacije o njemu.

Kako je reagovala albanska muslimanska zajednica nakon što se saznalo za tu vest?

Razgovarao sam s našom lokalnom zajednicom, kao i sa rukovodiocem Islamske zajednice Austrije. On je zapanjen, kao što smo i svi. Prvo, što se to dogodilo u Beču, i drugo, da je ta osoba iz jedne od zemalja iz kojih smo i mi. To je šokantna vest za nas muslimane i Albance.

Kako se ti ljudi radikalizuju?

Radikalizacija ima veze s biografijom tih osoba i veoma se razlikuju. Na osnovu najvećeg broja slučajeva koje znamo i na osnovu nekih studija, može se reći da se radi o slabim ličnostima koje su u jednom trenutku vrbovale određene grupacije koje su se specijalizovale za to da pridobiju takve ličnosti kako bi postigli svoje političke ciljeve. To se najčešće događa kada se takve osobe priključe nekoj ideologiji, bilo religioznoj, nacionalističkoj ili političkoj, i radikalizuju se za ciljeve koje ne razumeju.

Kakvu ulogu bi morali da igraju imami kako bi sprečili da takve osobe iskorišćavaju radiklane grupe?

To je naravno obaveza. Većina imama posebno pazi ako neki vernik pokaže takve tendencije i ako ga kontaktiraju različite grupe. Ali, glavni problem ljudi koji se na takav način radikalizuju jeste to što uputstva dobijaju na internetu i ne pridaju preveliku pažnju imamima u džamijama. Oni ne prihvataju učenja imama koji propovedaju mir, saradnju i toleranciju. Oni traže propovednike od kojih dobijaju podršku za svoje ideje i postupke, poput ovog što se sada dogodilo u Beču. Takvi ljudi u najvećem broju slučajeva prekinu odnos s porodicom i rodbinom, a ne samo sa društvom.

Kako je moguće da tradicija i verska tolerancija u albanskom društvu tu nemaju nikakvog uticaja?

Ti ljudi ne poznaju religiju, ali su sakupili informacije na internetu i razvili svoj sopstveni religiozni koncept koji nema nikakve veze sa stvarnom religijom. Ne postoji nijedna religija na svetu koja dopušta da se ubijaju nevini. To je van svake logike, bilo koje religije, to je van humanizma. Ti ljudi, koji su čak spremni da žrtvuju svoj sopstveni život – to je van svake normalnosti.

Obučavate nove imame u Austriji. Kako vi, posebno u ovom vremenu, vidite ulogu imama – onih koji bi trebalo da prenesu religiju na mlađe generacije?

Naravno da je važno da se o tim problemima razgovara i da se prepozna model. Možda postoji jezik koji se nesvesno upotrebljava, ali koji odgovara tim ljudima u razvoju njihovih ideologija. Religija je važna, ali je i ambivalentna – može da se upotrebi za dobrobit čovečanstva, ali i da se zloupotrebi. Važno je da se tokom obrazovanja imama o tim temama razgovara. Ne može jedna manjina da nanosi štetu reputaciji islama i naše nacije. Mi bismo morali da jasno pokažemo naše pozicije, da se razume da većina muslimana ne misli tako, a ni većina Albanaca.

Kolika je opasnost od podele austrijskog društva nakon terorističkog napada u Beču?

Naravno da ta opasnost postoji. Problemi podele postojali su i pre ovog napada. Strahujemo da bi ovako nešto moglo da dovede do još više podela. Ali, ovo je i šansa da se zbližimo. U ovom slučaju se jasno vidi da terorizam nema relgiju. Napadač nije pitao ljude koje su vere, već je pucao nasumce. Njegov cilj je bio da prenese poruku slobodnom i pluralističkom društvu da nije sigurno kao što misli, nezavisno do toga da li su muslimani ili ne. Ovaj slučaj bi trebalo iskoristiti da se ojača zajednički život, jer podele nisu samo među religijama, podele su među ljudima – između onih koji žele dobro, koji žele pluralizam, nezavisno od toga kojoj religiji pripadaju, i onih koji ne žele raznolikost i društvo kakvo imamo.

Koja je Vaša poruka albanskoj zajednici nakon terorističkog napada?

Na ovakav slučaj bi trebalo da odgovorimo zagovaranjem slobode mišljenja, ljudskih prava, demokratije i religiozne i nacionalne raznolikosti. Želimo da dokažemo da nas ovakvi slučajevi ne dele.

Profesor Zekirija Sejdini je Albanac iz Severne Makedonije. Od 2017. vodi Institut za islamsku teologiju i religioznu pedagogiju pri Univerzitetu u Insbruku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android