"Neko vreme sam bila veoma ponosna na prostituciju", kaže plavokosa Nadin. "Bila sam ponosna na moje redovne mušterije. Za seks na brzaka dobiješ 150 evra i misliš,, kako je to super osećaj!". Nadin ima oko 35 godina i za nju je prostitucija deset godina bila najbolji način da zaradi za život.

Prostitucija je u Nemačkoj legalna od 2002. godine. Do tada je poslovni odnos između prostitutki i mušterija zakonski tretiran kao nemoralan, a vlasnici bordela su mogli biti gonjeni zbog promovisanja prostitucije. Sada je rad u bordelu, kao i vođenje istog - legalan posao. Prostituke su oduvek morale da plaćaju porez, ali od kako je njihov posao legalizovan, one mogu i da se socijalno i zdravstveno osiguraju. One takođe mogu da budu stalno zaposlene, međutim, to u miljeu nije zaživelo. Podvođenje je i dalje kažnjivo.

Zakon o legalizovanju prostitucije je svojevremeno naveo i Kerstin Berghojzer da otvori dnevni bordel u Berlinu. Ona je osam godina i sama radila kao prostitutka - jer je bila u dugovima. "Ključna stvar je bila da je prostitucija postala legalna. Želela sam da ženama ponudim dobre uslove za rad“, kaže Berghojzer.

Prostitucija nije trgovina ljudima

Nemački zakon o prostituciji je jedan od najliberalnijih na svetu. U SAD je prostitucija ilegalna. U Švedskoj i Francuskoj je zabranjeno "kupovanje" seksa, tako da su na meti zakona mušterje, a ne prostitutke.

Sada pokret protiv prostitucije u Nemačkoj traži slično. Njihov argument glasi da je trgovina ljudima u porastu i da većina žena radi pod pritiskom. Činjenica je pak da pouzdani podaci ne postoje – ne zna se broj seksualnih radnika, niti broj žrtava trgovine ljudima.

Protivnici legalne prostitucije pomešali su dve različite stvari. S jedne strane, zakon važi za dobrovoljne seksualne usluge. Međutim, ako neko nekoga primorava na seks, čini krivično delo - silovanje, podvođenje i trgovinu ljudima radi seksualne i radne eksploatacije.

S druge strane, zakon ne olakšava trgovinu ljudima – to uopšte nije njim obuhvaćeno. "Ako je trgovina ljudima u porastu, to onda pre svega ima veze sa širenjem EU na istok", kaže sociolog Barbara Kaveman, koja je evaluirala zakon. Od 2004. godine, Evropska unija je primila 13 novih članica uglavnom sa istoka Evrope. Žene iz ovih zemalja mogu legalno da rade Nemačkoj.

Seksualni rad je - rad

Paula je jedan od njih. Sitna Bugarka sa dugom crnom kosom, mislila je da ide u Nemačku da radi u kuhinji - i našla se ispred bordela. Plakala je i nije želela da radi kao prostitutka, ali to ipak radi - već pet godina. Paula je mrzela svoj posao. Ali nikada nije imali svodnika.

Čak ni migranatkinje kao Paula nisu samo žrtve, kaže Mehthild Eikel iz savetovališta za seksualne radnice u Bohumu. "Mnoge žene rade pod vrlo teškim uslovima - ali one same su donele odluku da se bave tim poslom."

Da li je seks posao kao i svaki drugi? Ne. Pre svega zato što su prostitutke i dalje prezrene – samo mali broj njih može otvoreno da kaže kako zarađuje za život. Ali, seksualni rad je - rad. Zato muškarci i žene koji vide svoj posao kao uslužnu delatnost, traže dobre uslove za rad.

"Zakon o zaštiti prostitutki" jača izolaciju

Međutim, poboljšanja u tom pogledu nisu na dnevnom redu politike. Naprotiv, velika koalicija trenutno razmatra takozvani Zakon o zaštiti prostitutki. Reč je o uvođenju obavezne registracije seksualnih radnica i radnika, obaveznih lekarskih pregleda i starosne granice od 21 godine.

Nasuprot tome, prostitutke, savetovališta i profesionalne organizacije, kao što je Savezno udruženje erotskih i seksualnih usluga (BESD ) upozoravaju da bi ovaj zakon povećao stigmu prostitutki i ponovo ih potisnuo u ilegalu. Takođe se oštro kritikuje predlog da se kazne mušterije koji svesno odlaze kod žrtava trgovine ljudima. Jer, te mušterije policiji čestu daju informacije o prostitutkama koje drže na silu – a, ako budu krivično gonjeni, taj izvor bi ubuduće nestao.

Politički i socijalno angažovane prostitutke žele dobre uslove rada i regulisano pravo na boravak za koleginice iz inostranstva - ali ne i zakon o zaštiti prostitutki.