Premijera u Vatikanu. Papa Franja je po prvi put u Rim pozvao šefove biskupskih konferencija iz celog sveta kako bi raspravljali o seksualnom zlostavljanju u redovima Katoličke crkve. Konačno i prekasno – to je raspon dosadašnjih reakcija na sastanak.

Jasno je i to da tema na susretu neće nedostajati. Donosimo pregled skandala o kojima se pisalo i još uvek piše po medijima.

SAD

U julu 2018. papa Franja otpustio je kardinala Teodora Mekarika iz redova klera. Nakon toga je nekadašnjeg vrlo poznatog nadbiskupa iz Vašingtona krivim proglasio i vrhovni organ Katoličke crkve koji se bavi rasvetljavanjem slučajeva zlostavljanja. Kongregacija vere Mekarika je optužila za seksualno prestupničko ponašanje s maloletnim i odraslim osobama, a sve u vezi sa zloupotrebom položaja.

Mekarik je, tvrdi se, osim toga zloupotrebio i instrument ispovesti kako bi „zaveo“ i seksualno zlostavljao ljude tokom ispovesti. Papa Franja ga je otpustio iz samo nekoliko dana uoči sastanka na vrhu u Vatikanu – to je najteža kazna koju predviđa Crkveno pravo. Time je Mekarik postao samo „običan“ laik.

Slučaj 88-godišnjeg bivšeg nadbiskupa iz Vašingtona, koji je, kako se sumnja, između 1970. i 1990. zavodio na seks kandidate za svešteničku dužnost, te zlostavljao najmanje dve maloletnice, samo je jedan slučaj – jedan od njih više stotina. Stručnjaci procenjuju da broj žrtava samo u SAD iznosi više od 100.000. Sumnja se da je samo u saveznoj državi Pensilvaniji više od 300 sveštenika zlostavljalo decu.

U proteklih 70 godina oni su, procenjuje se, zlostavljali nekoliko hiljada maloletnih osoba. Slične optužbe stižu iz čitave zemlje. I Mekarikov naslednik na dužnosti nadbiskupa u Vašingtonu, Donald Vuerl, povukao se s tog položaja 2018. On je, tvrdi se, znao za Mekarikova nedela, ali nije ništa preduzeo da ih spriječi.

ČILE

Pravosuđe u Čileu se već otprilike godinu dana bavi zlostavljanjima u Katoličkoj crkvi. Vodi se istraga u 148 slučajeva – protiv crkvenih službenika, kako pišu čileanski mediji pozivajući se na navode državnog tužilaštva. Radi se navodno o više od 250 žrtava. U skandal su, kako se navodi, umešani i neki biskupi. Kardinala Rikarda Ezatija žrtve optužuju da je znao za zlostavljanja, i je to pokušao da zataška. Taj 77-godišnjak odbacuje te optužbe i čak traži da se postupak protiv njega obustavi. Čileansko pravosuđe u januaru je odbacilo njegov zahtev za obustavljanjem istrage. Istražni postupak još nije okončan, tvrde sudije.

Jedan drugi slučaj iz te južnoameričke zemlje vodi čak do Nemačke. Bivši nadbiskup Francisko Koks Huneus već duže vreme suočava se s optužbama da je zlostavljao maloletne osobe. Taj 85-godišnji Čileanac je u penziji i dane je provodio u svešteničkom sjemeništu Šenštat-Patres u nemačkoj saveznoj pokrajini Rajnland-Pfalc. Godine 2004. je, kako se sumnja, zlostavljao jednog 17-godišnjaka u Nemačkoj, ali državno tužilaštvo nije moglo to da istraži zato što opisani čin, u vreme kada se on dogodio, jednostavno nije bio krivično delo. Papa Franja je svejedno bivšeg nadbiskupa otpustio u oktobru prošle godine – zbog seksualnog zlostavljanja. Sredinom februara Huneus se vratio u Čile – i stavio se na raspolaganje istražnim organima.

NEMAČKA

U Bavarskoj je Okružni sud u Degendorfu jednog bivšeg sveštenika pre godinu dana osudio na zatvorsku kaznu od osam i po godina. Međutim, pre nego što bude stavljen iza rešetaka, on najpre mora na psihijatriju. Sud je bio uveren u krivicu tog čoveka, odnosno da je on od sredine 90-ih godina teško seksualno zlostavljao pet dečaka (u više od 100 slučajeva). Nanošenje telesnih povreda s predumišljajem, falsfikovanje službenih dokumenata, posedovanje maloletničkog pornografskog materijala – sve to je „uneto“ u izrečenu kaznu.

Taj 54-godišnjak, koji je poverenje maloletnika stekao kao „otac Tomas“, već je od 2003. do 2009. bio u zatvoru zbog seksualnih krivičnih (ne)dela. Nakon što je u Frajburgu proglašen krivim na osnovu crkvenog prava, on je 2008. otpušten iz svešteničke službe.

Taj slučaj nije u Nemačkoj nije izuzetak. Sudeći po jednoj studiji, Nemačka biskupska konferencija procenjuje da je između 1946. i 2014. najmanje 1.670 klerika zlostavljalo više od 3.600 maloljetnika. Veliku pažnju javnosti 2014. izazvao je skandal u berlinskoj školi Kanisijus. Tada je jedan jezuitski sveštenik obelodanio više slučajeva zlostavljanja, nakon čega su se javile žrtve iz čitave Nemačke.

IRSKA

Sveštenici i ćasne sestre su decenijama zlostavljali brojnu decu i žene, mučili ih. Više biskupa podnelo je ostavke u katoličkoj Irskoj. Papa Franja je tokom svoje posete toj zemlji prošle godine zamolio žrtve za oproštaj. Brojni skandali koji su otkriveni proteklih godina dominirali su naslovnim stranama u Irskoj.

Prvi izveštaji o seksualnim zlostavljanjima u toj zemlji pojavili su se još 90-ih godinama. Pre deset godina je jedna komisija (koju su angažovale državne vlasti) objavila prvi sveobuhvatni izveštaj – takozvani „Rajanov izveštaj“. Komisija je obelodanila da su deca u crkvenim institucijama živela poput zatvorenika i robova.

FRANCUSKA

U francuskom Lionu, na optuženičkoj klupi sedi nadbskup Filip Barbarin, zajedno s još šest drugih ljudi iz crkve. Optužnica ih tereti da 70-ih godina prošlog veka nisu prijavili seksualne napade. Presuda bi trebalo da bude izrečena početkom marta. Državno tužilaštvo je još u januaru ove godine objavilo da se protivi kažnjavanju 68-godišnjeg kardinala. „Jedan deo tih delikata je zastareo, a za one koje ne podležu zastari, ne može se utvrditi počinjeno krivično delo“, preneli su mediji izjavu nadležne državne tužiteljke.

Zastara je problem u brojnim zemljama koje se suočavaju sa skandalom oko zlostavljanja u redovima Katoličke crkve. Zato se mnogi nade polažu u presude crkvenog suda na osnovu Crkvenog prava. Optuženicima u Francuskoj preti novčana, odnosno zatvorska kazna. U toj zemlji su još 2001. i 2018. dva biskupa osuđena na uslovne kazne zbog toga što nisu prijavili napade.

AUSTRALIJA

Stručnjaci procenjuju da u Australiji postoji oko 60.000 žrtava seksualnog nasilja u redovima Katoličke crkve. Napadi su se događali i ustanovama Crkve, ali i u školama, sportskim klubovima. Za sada gotovo da nema informacija ili izveštaja o procesima vođenima protiv sveštenika iz Australije.

Razlog je informaciona blokada za medije koji se mogu čitati u samoj Australiji. Tom blokadom se želi da se spreči uticaj medijskih izveštaja na porotu. Novinari koji svejedno izveštavaju o zlostavljanjima, u najgorem slučaju moraju da računaju s krivično-pravnim progonom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android