Jedinstvena izložba poljoprivrednih dostignuća, vrhovni susret međunarodne agrarne politike - Međunarodna Zelena nedelja u superlativima. Osim toga, ove godine taj sajam slavi rođendan: Pre 90 godina u Berlinu je održana prva poljoprivredna izložba, a zato što su mnogi muškarci došli u zelenim mantilima nazvana je "Zelena nedelja".

Dok uprava sajma slavi jubilej i ove godine se raduje zbog 1.660 izlagača iz 65 zemalja, nemačkim poljoprivrednicima nije do slavlja. Predsednik Nemačkog seljačkog saveza Joahim Rukvid smatra da su poljoprivrednici u teškoj, pa čak i opasnoj situaciji. "Imamo smanjenje prihoda za oko 30 posto na samo oko 30.000 evra bruto po radniku." Od toga se plaćaju socijalni doprinosi, vraćaju krediti i ono što ostane je zarada. "To se ne može porediti sa bruto-zaradom zaposlenog u preduzeću", kaže Rukvid.

Meso po damping cenama

Kriv je pad otkupnih cena. Za goveda i svinje seljaci danas dobiju četiri posto manje nego pre godinu dana, a otkupna cena prasića je pala za šest posto. Seljak na svakoj prodatoj kobasici zaradi samo 12 centi, izračunao je Rukvid.

To nikoga ne bi trebalo da iznenadi, jer već godinama trend ide prema ogromnim farmama sa desetinama hiljada životinja, od kojih se dobija jeftino meso. To pokazuje i takozvani "Atlas mesa" koji su predstavili Fondacija Heinrih Bel i Savez za zaštitu prirode. Proizvodnja svinjskog mesa je od 1994. do danas porasla za 50 posto, a proizvodnja mesa od peradi je od tada utrostručena.

Organizacija BUND zahteva smanjenje broja životinja na farmama i povećanje otkupnih cena. Seljački savez, pak, zahteva samo poboljšanje uslova za životinje i odgovarajuće povećanje otkupnih cena. "Nije presudan broj životinja", kaže Rukvid. "Važno je da i dalje poboljšavamo uslove u kojima se uzgajaju životinje." Da su seljaci na to spremni pokazala je inicijativa "Tirvol" (dobrobit životinja, prim. prev.): 4.600 seljaka je investiralo u poboljšanje uslova u kojima žive njihove životinje.

Previše mleka na tržištu

Ali, seljaci od toga ne profitiraju. Ko u supermarketu traži meso s oznakom te inicijative, neće ga pronaći. Vlasti se zalažu za jedinstveno označavanje agrarnih proizvoda od životinja koje su uzgajane u prikladnim uslovima, jer, 90 posto potrošača je spremno da plati više za hranu koja potiče od tako uzgajanih životinja.

Tako izgleda teorija. U praksi Nemac rado poseže za robom koja je snižena. Trenutno se i mleko može dobiti vrlo jeftino. Seljak u Nemačkoj za litru mleka dobija samo 24 centa. To ne pokriva ni proizvodne troškove. A u celom svetu je previše mleka. Na Novom Zelandu, u Australiji i SAD se proizvodi više, a Kina kupuje manje nego što se očekivalo.

Nedostaje Rusija

Pogoršanju stanja doprinelo je i uvođenje sankcija Evropske unije protiv Rusije. Moskva je uzvratila zabranom uvoza brojnih agrarnih proizvoda sa Zapada.

Rusija je uz Švajcarsku i Sjedinjene Države sa oko 1,8 milijardi evra godišnje bila jedan od najvećih kupaca nemačke hrane van Evrope. "Izvoz prepolovljen i procenjujemo da nam tako nedostaje 500 - 600 miliona evra godišnje", kaže Rukvid.

Rusija, koja je na prošlom sajmu imala najveći izložbeni prostor, celu jednu halu, zvanično je otkazala učešće. Ipak, na sajmu se može videti sibirsko pivo i još nekoliko proizvoda. To je organizovao jedan uvoznik ruskih proizvoda koji živi u Berlinu.

Prehrambena industrija pod pritiskom

Nemačkim seljacima to ne pomaže. Ali, oni nisu jedini koji se žale. I nemačka prehrambena industrija se žali na izuzetni pritisak. Prihodi od prodaje su prošle godine pali za 3,4 posto na 166,3 milijarde evra. Glavni direktor Saveza prehrambene industrije Kristof Minhof govori o "osetnom padu" i "najgorem rezultatu u poslednje četiri godine".

Više je razloga za to. "Slaba potražnja, trajno visoki troškovi plata, energije i sirovina, sve jači pritisak konkurencije, te sve manji izvoz - povećavaju pritisak u prehrambenoj industriji", kaže Minhof. On zahteva promenu odnosa prema hrani. Potencijal je tu, kaže on, jer prema jednoj studiji Saveza prehrambene industrije 75 posto potrošača je svesno velikog značaja ishrane za zdravlje.

Studija takođe pokazuje da samo 34 posto nemačkih potrošača redovno kuva, dok čak 42 posto to gotovo nikada ne radi. Ali, zato se prodaja gotovih jela u poslednjih šest godina gotovo utrostručila.