Američki novinar Varijan Fraj je 1940. došao u Marselj kako bi pomogao Evropljanima koji beže od nacista. Radio je u ime Komiteta za hitne slučajeve (Emergency Rescue Committee, ERC), a finansirala ga je bogata Amerikanka Meri Džejn Gold. Njemu je pošlo za rukom da pomogne da se 2000 ljudi domogne slobode.

Među njima su bili neki od najznačajnijih evropskih intelektualaca i umetnika – Hana Arent kao i slikari Maks Šagal, Maks Ernst. Marsel Dišan. Ti begunci će kasnije ostaviti duboki trag u misaonom i estetskom svetu Sjedinjenih Američkih Država. 

Bogati izvori

Producentkinja i scenaristkinja iz Berlina Ana Vinger kaže da je to sjajna priča koja do sada nije ispričana. Ona je tu priču uobličila u scenarij za seriju od sedam epizoda po nalogu Netflixa.

„Svako od tih ljudi koji su to tada doživeli bio je umetnički ili književno delatan. Oni su to preradili u memoarima, pozorišnim komadima,fikciji, kratkim pričama i romanima. Dakle, postojala je bogata zaliha izvora“, kaže ona. 

Viingler je već uradila jednu seriju za Netflix koja je dobila nagradu Emi. Serija „Neortodoksna“ govori o mladoj hasidskoj Jevrejki koja se otcepljuje od svoje ultrareligiozne zajednice u Bruklinu i beži u Berlin. Osim toga Vingler je za Amazon realizovala špijunsku seriju „Nemačka 83/86/89“. 

Vingler je priču o spasavanju intelektualaca i umetnika u Marselju čula od svog oca koji je kao profesor na Harvardu radio sa poznatim ekonomistom Albertom Hiršmanom. A on je kao jevrejski begunac od nacista 1940. ostao u Marselju da bi zajedno sa Frajom pomagao ostalim beguncima. 

Sličnosti sa izbegličkom krizom 2015. 

Ana Vinger je mnogo kasnije došla na ideju da ispriča priču o izbeglicama – kada je iz blizine doživela izbegličku krizu 2015. „Kancelarija mi je bila odmah do bivšeg berlinskog aerodroma Tempelhof. A tamošnji hangari su bili prvo pribežište za izbeglice, pre svega iz Sirije. Svi smo volonterski pomagali. Moja ćerka kojoj je tada bilo 12 ili 13 godina rekla je: ‚To su ljudi kao mi, s tom razlikom da su ljudi kao mi u ona vremena morali da napuste Berlin. A sada ljudi dolaze u Berlin da traže zaštitu‘.

Godine 2019. Vinger je radila na seriji „Neortodoksna“ kada je književnica Džuli Oringer objavila knjigu „Portfolio letova“, fikcionalizovanu priču o Fraju i njegovim podvizima u Marselju. Vinger kaže: „To je bila sudbina. Dakle, obezbedila sam prava na adaptaciju i tako se to zakotrljalo“. 

„Kazablanka“ kao inspiracija 

Ana Vinger i njen koautor Danijel Hendler nisu hteli da naprave dokumentarnu dramu već romantičnu avanturističku priču inspirisanu filmom „Kazablanka“. Vinger kaže da je to jedan od njenih omiljenih filmova: „Mnogi koji su učestvovali u stvaranju filma upravo su emigrirali iz Nemačke.A onda su odjednom morali da se konfrontiraju sa Drugim svetskim ratom, sa vestima od kuće, morali su da kanališu tragiku, humor i romantiku“. 

Melodrama i ekscentrična komedija (screwball comedy) kao podžanr romantične komedije sa brzim dijalozima, drskim humorom i ekscentričnim karakterima iz treće i četvrte decenije prošlog veka uticale su i na „Transatlantik“. 

Među najboljim scenama su one koje imaju izraziti humor. Na primer, nemački glumac Aleksandar Feling furiozno je odigrao ekstravagantnog Maksa Ernsta. 

„Verujem da to na određen način pokazuje čovekovu prirodu u teškim vremenima. To je razlog zašto ljudi u Ukrajini ostaju hrabro na crti i ne kažu jednostavno – to je to, odustajemo. Oni kažu: ‚Nastavljam i ostajem, a humor mi ne možeš oduzeti, on je jači od tebe`“, kaže Lukas Englander koji u seriji glumi Hiršmana. 

Pozitivna priča o izbeglicama 

Serija prikazuje izbeglice kako prelaze Pirineje ili kako se sakriveni u teretnim brodovima pokušavaju domoći Amerike. Osim toga „Transatlantik“ prikazuje još jednu radikalnu promenu u Francuskoj.

Pariz je u borbi protiv Nemačke doveo i trupe iz kolonija. Kada je Pariz pao, ti ljudi su još uvek bili u Francuskoj. Brojni Afrikanci su učestvovali u francuskom pokretu otpora. Tako su se približili ljudi koji se inače nikada ne bi sreli. Vinger smatra da je to proželo „novu zamisao slobode“ i označilo početak kraja kolonijalizma.

Te različite priče o potrazi za slobodom – Jevreji koji se žele osloboditi nacista, afrički revolucionari koji žele da oslobode Francusku od nacista, a potom Afriku od Francuske i naposletku Meri Džejn Gold koja želi da se oslobodi patrijarhalnih stega svoje američke porodice – jesu povezujuća snaga „Transatlantika“. 

„Ovo je sasvim svesno pozitivna izbeglička priča. Nije zamišljena polemički, ali ona to ipak jeste. Radi se o izbeglicama koji žele u Ameriku da bi bili slobodni. Istovremeno, Amerikanci pronalaze svoju ličnu slobodu u Evropi unakaženoj ratom. Svi se kreću u pravcu slobode i susreću se u tom čvorištu“, kaže Vinger. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.