Na severu Kosova atmosfera je ponovo uzavrela. Može se reći da je to rezultat konstantnog i višegodišnjeg pogoršanja bezbednosne situacije, pri čemu politički dogovori Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije ne daju rešenja.

„Trenutno smo u fazi vrlo opasne pat-pozicije u dijalogu, što je ogroman izazov za bezbednost. Ne samo da se ne govori o sprovođenju briselskih i sporazuma iz Ohrida, već dve nedelje pričamo o deeskalaciji, a ni to nije na vidiku“, kaže za DW Visar Imeri, direktor Instituta za socijalne politike Musine Kokalari.

Imerija brine i to što ne vidi da kosovski premijer Aljbin Kurti i srpski predsednik Aleksandar Vučić pokazuju i najmanje volje da normalizuju bezbednosnu situaciju kako bi se uopšte i prešlo na politička rešenja.

-pročitajte još: Štampa: Kosovo teatar apsurda

Kako do deeskalacije?

Evropska unija i SAD deeskalaciju vide u povlačenju specijalnih jedinica Kosovske policije iz opštinskih zgrada i obustavu protesta, a političko u raspisivanju novih izbora koje srpski politički predstavnici ne bi bojkotovali.

Zahtev EU da dođe do deeskalacije je jednoglasan, što je retkost u spoljnoj politici bloka 27 zemalja, podseća Ijan Bankroft, bivši diplomata i autor knjige o severu Kosova.

Koraka ka deeskalaciji, međutim, nema, što je dovelo do uvođenja mera EU i SAD protiv Kosova – strane na kojoj je, smatraju, prvi korak: povlačenje policije iz opština. SAD su zato otkazale učešće Kosovu u NATO-vežbi, a EU sastanke za nadgledanje sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

„Jasno je da je Kurti izgubio podršku prijatelja Kosova u međunarodnoj zajednici, što je situacija bez presedana u poslednjih 15 godina od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost“, kaže Bankroft, ali i ističe da je i Beograd pod pritiskom.

„Srbija je pod pritiskom da odustane od uslova za učešće na izborima“, kaže Bankroft za DW. On ujedno podseća da su i izbori samo prelazno rešenje, te da bi posle toga trebalo rešavati probleme u sprovođenju svih dosadašnjih dogovora.

Sve veće pukotine u dominaciji Srpske liste

Zahtev za bezuslovno učešće Srba na izborima dodatno komplikuju hapšenja koja su u Severnoj Mitrovici sprovele upravo specijalne jedinice Kosovske policije čije povlačenje se zahteva. Nakon toga, došlo je do erupcije nezadovoljstva građana prema policiji, ali i prema političkim predstavnicima Srpske liste.

Građani Mitrovice, revoltirani akcijom specijalaca, oštetili su više policijskih vozila kamenicama, fizički nasrnuli na predstavnike Srpske liste i skandirali protiv Vučića. Kao i prethodnih nedelja, na meti napada našli su se i novinari protiv kojih je od 26. maja zabeleženo više od 20 napada.

-pročitajte još: Štampa na nemačkom o severu Kosova: „popuštati je pogrešno“

Očigledne i sve veće pukotine u dominaciji Srpske liste ispunjavaju alternativni politički akteri, neki koji su bili uspavani od 2013, ali i neki novi. Ipak, u vanrednom stanju kakvo vlada u srpskim sredinama na Kosovu nije moguće govoriti o pravom političkom životu, upozorava Branimir Stojanović, lider Srpskog nacionalnog pokreta iz Gračanice.

„Srbima na Kosovu su potrebne političke promene, ali nam prvo treba stabilnost kako bi taj proces bio demokratski, a izabrani ljudi imali legitimitet da govore u ime srpskog naroda“, kaže Stojanović za DW.

Potez, međutim, još nije na kosovskim Srbima, smatra Stojanović. Prvo na pregovaračkom stolu u Briselu treba osigurati stabilnost.

„Važno je da što pre vidimo nastavak dijaloga na najvišem nivou koji će za rezultat imati pre svega smirivanje situacije, a nakon toga i dalje razgovore na druge teme“, kaže Stojanović. On ujedno dodaje da bi onda politički pluralizam u srpskoj zajednici na Kosovu mogao dovesti i do značajnije uloge kosovskih Srba u dijalogu, što do sada nije bio slučaj.

Bankroft, međutim, ne vidi da bi uloga kosovskih Srba u pregovorima mogla da se ojača: „Ovim procesom će nastaviti da dominiraju oni koji ne moraju da žive sa posledicama odluka donesenih u Briselu.“

Kaže i da je za većinu tih glasova koji se sada javljaju karakteristično da se protive integraciji Srba u kosovski sistem, ali i dodaje: „Nezadovoljstvo je teško mobilisati u opipljive političke opcije ako nemate dovoljno resursa. Stoga će ti glasovi, iako se na lokalnom nivou odlično prihvataju, imati poteškoća da popularnost sa ulice preobraze u glasove. I dalje je ključni argument, ubedljiv za mnoge srpske glasače, taj da će podela na više političkih opcija samo oslabiti glas kosovskih Srba.“

-pročitajte još: Da li sledi protektorat na severu Kosova?

Polovični dogovori nisu održivi

Poslednje dve godine, dijalog je fokusiran na uređivanje odnosa između Kosova i Srbije, dok su skrajnuta pitanja integracije kosovskih Srba koja su ranije bila u srži dijaloga – poput registracije automobila, verifikacije diploma, energetike, ali i formiranje ZSO. Tek nakon što je oko 3.000 kosovskih Srba u novembru dalo ostavke u kosovskim institucijama, fokus posrednika u dijalogu vratio se na ZSO.

Visar Imeri upozorava na neodrživost takvih, polovičnih dogovora: „Bezbednosna situacija, sada više nego ikada pre, utiče na narušavanje međuetničkih odnosa, a svi smo bili svedoci kako brzo ona može da se pogorša. To bi trebalo da bude dodatni podsticaj Evropskoj uniji da pojača dinamiku i brže dovede do dogovora. Nema jasnijeg znaka da je dogovor potreban svim zajednicama na Kosovu“, ukazuje Imeri.

Dan nakon najnovijeg hapšenja u Severnoj Mitrovici, srpska policija privela je i tri kosovska graničara. Beograd tvrdi da su uhapšeni na teritoriji centralne Srbije, Priština da su kidnapovani sa teritorije Kosova.

Kfor, kao jedina neutralna strana, dva dana nakon događaja – taktički ćuti. Javnosti su saopštili jedino da „nisu bili na mestu hapšenja“, te da su u kontaktu i sa kosovskim i srpskim vlastima.

Kao odgovor na pritvaranje kosovskih policajaca, vlada Aljbina Kurtija zabranila je ulaz kamionima sa srpskim tablicama i srpskom robom na Kosovo.

„Građani severa strahuju od toga ko bi mogao da bude meta sledećeg hapšenja i na kojoj osnovi, posebno nakon privođenja kosovskih graničara. Njihovo strpljenje iznova testiraju jednostrani potezi Prištine, a zabrana uvoza robe iz Srbije samo će povećati spisak njihovih primedbi,“ kaže Bankroft.

Ako ne dođe brzo do promena, na terenu će nastaviti da se crpe resursi Kfora i zahteva potpuna koordinacija kosovske policije sa Kforom i Euleksom. „A ni jedni, ni drugi ne vole iznenađenja“, zaključuje Bankroft.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.