Posle deset dana, gas ponovo teče. Rusija je ponovo otvorila ventile gasovoda Severni tok 1, mada je protok manji nego inače. Jedan portparol gasovoda je rekao da će morati da prođe neko vreme dok on ne proradi punim kapacitetom. To je, prema njegovim rečima, 67 miliona kubnih metara dnevno.

-pročitajte još: Uprkos gasnoj krizi EU ne odustaje od sankcija Rusiji

Još je nejasno koliko će gasa Rusija sada stvarno isporučivati. Prema podacima firme Severni tok, između 6 i 7 sati ujutro isporučen je volumen od 21,4 miliona kilovat-sati. Pre radova na održavanju gasovoda, ta količina je iznosila 30 miliona kilovat-sati po satu. A maksimalan kapacitet je oko 70 miliona kilovat-sati.

Šef Nemačke agencije za energetske i telekomunikacione mreže Klaus Miler prenosi da su porudžbine trenutno na nivou od 30 odsto opterećenja. Pred početak radova na održavanju, opterećenje je iznosilo 40 odsto od mogućeg kapaciteta.

Nemačka je zabrinuta

Nemačka vlada je strahovala da Gazprom posle remonta neće više isporučivati gas preko ovog gasovoda, ali ruski predsednik Vladimir Putin je objasnio da će Rusija „u punoj meri“ ispunjavati svoje obaveze. Problem je, prema navodima ruske strane, samo u tome hoće li Gazprom na vreme dobiti natrag jedu turbinu koja je popravljana u Kanadi.

Nemačka je zabrinuta i zbog količine gasa koja je trenutno uskladištena – njeni rezervoari su nivou od 65,1 procenta, a vlada planira da ih do novembra napuni do 90 odsto.

Ekološka organizacija Grinpis je upozorila da bi stanje ubrzo moglo da se promeni i da vest o nastavku rada Severnog toka 1 nikoga ne treba da umiri. Grinpis tvrdi da Nemačka mora postati energetski nezavisna i da se to postiže pre svega velikom uštedom energije, na primer, efikasnim korišćenjem toplotnih pumpi i drastičnim smanjenjem proizvodnje plastike.

Projekat star 25 godina

Severni tok 1 je „dete“ konzorcijuma velikih energetskih koncerna koji su se dogovorili da ga postave na dno Baltičkog mora. Sve je počelo 1997. godine, kada su urađene prve studije o izvodljivosti tog projekta. Osam godina kasnije, 2005, konzorcijumi su potpisali dogovor o gradnji u prisustvu tadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Poljska, Ukrajina i Belorusija nisu bile najsrećnije zbog toga, jer su Severnim tokom 1 izbegnuti kopneni putevi koji vode preko njihovih teritorija – što je uvek unosno, jer za to države naplaćuju takse.

Već u martu 2006, samo nekoliko meseci nakon odlaska sa kancelarske funkcije, Šreder je postao šef nadzornog odbora firme Severni tok d.d.

Gradnja Severnog toka 1 ipak je počela tek 2010. godine. Svaka od dve paralelne cevi gasovoda ukupne dužine 1.224 kilometara sastoji se od ukupno 100.000 pojedinačnih cevi.

Nemačka je postala kolebljiva

U Novembru 2011. godine, prve količine gasa su potekle od ruskog Viborga do nemačkog Lubmina u saveznoj pokrajini Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji. Simbolično su je pustili u pogon kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Godine 2015. je potpisan i deoničarski ugovor prema kojem je jedini deoničar Gazprom, a među firmama koje mu pružaju finansijsku potporu su i nemački energetski koncerni.

U martu 2018. su počeli radovi na Severnom toku 2 koji predstavlja pojačanje Severnog toka 1 i najvećim delom ide paralelno s njim. Predviđeno je da se količina gasa jednostavno udvostruči. Sjedinjene Američke Države su se tome protivile, zapretivši firmama koje sarađuju na projektu – sankcijama.

SAD tvrde da Severni tok 2 dovodi Nemačku u potpunu energetsku zavisnost od Rusije. Rusija tvrdi da SAD samo slede sopstvene ekonomske interese i da žele da prinude Evropljane da kupuju njihov komprimiran tečan gas dobijen frakingom.

U septembru 2021, Severni tok 2 je završen, ali još nije pušten u pogon. Nemačka je počela da se koleba, i u Berlinu su navodili da se početak rada odlaže iz administrativnih razloga. A potom je u februaru ruska vojska ušla u Ukrajinu.

sb (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.