Dok rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, ideja da bi Rusija mogla ponovo da snabdeva Evropsku uniju gasom preko Nemačke postaje manje neobična nego što je bila pre nekoliko meseci.

S obzirom na napore za okončanje rata, nastavljaju se nagađanja o mogućoj reintegraciji ruskog gasa u energetski miks Evropske unije.

Mesecima su neki članovi nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), stranke desnog centra, koja sada predvodi koalicionu vladu u Berlinu, snažno nagoveštavali podršku takvom predlogu, posebno gasovodu Severni tok. Najnovija izjava došla je od Mihaela Krečmera, CDU-ovog premijera u nemačkoj pokrajini Saksoniji.

U intervjuu za list „Cajt“, on je govorio je o mogućem „otvaranju razgovora s Rusijom“ vezano za gasovod Severni tok. Čak je precizirao koliki bi deo nemačkog snabdevanja plinom trebalo da dolazi iz Rusije – 20 odsto.

U martu su neki od njegovih kolega pozdravili ideju da se poprave oba oštećena gasovoda, Severni tok 1 i jedan oštećeni krak Severnog toka 2. Tri kraka su dakle oštećena u sabotaži septembra 2022, a jedan je ostao neoštećen.

Severni tok 1 dovodio je gas u Nemačku pre početka rata u Ukrajini, dok je Severni tok 2 završen u septembru 2021, ali nikada nije pušten u pogon.

Međutim, iako su neki u nemačkoj vladi za to zainteresovani, mnogi ipak nisu. Novi nemački kancelar i predsednik CDU Fridrih Merc jasno je dao do znanja da podržava planove EU za sprečavanje ponovnog aktiviranja gasovoda kao dela sledećeg paketa sankcija protiv Rusije. Usred glasina o mogućem popravku gasovoda, Evropska komisija trenutno se savetuje s državama-članicama o trajnoj zabrani korišćenja Severnog toka.

SAD i Rusija navodno zainteresovani za sporazum o Severnom toku

Međutim, i Rusija i Sjedinjene Države navodno su zainteresovani za sporazum o ponovnom pokretanju snabdevanja kroz te gasovode.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je izjavio da su razgovori sa SAD uključivali i Severni tok. U međuvremenu, u nekoliko izveštaja govori se da su američki investitori zainteresovani za kupovinu firme Nord Stream 2 AG – švajcarskog predstavništva ruskog državnog energetskog diva Gazproma, koji je vlasnik gasovoda Severni tok 2.

U januaru je stečajni postupak protiv firme Nord Stream 2 AG odložen do maja, a redigovan sudski dokument pokazuje da je Gazprom tvrdio da bi Trampova administracija mogla da „ima značajan uticaj na Nord Stream 2“.

Kris Vifer, investicioni savetnik koji radi u Rusiji više od 25 godina, rekao je za DW da se vode ozbiljni razgovori o američkoj kupovini kompanije.

„Na stolu su predlozi američkih kupaca koji žele kupiti infrastrukturu, gde bi mogli da deluju kao veza između izvora gasa, koji je Gazprom, i kupaca gasa, a to bi bile nemačke kompanije“, rekao je.

Međutim, Ben Hilgenštok iz Kijevske škole ekonomije kaže da nije na SAD ili Rusiji da odlučuju o tome koju će energiju Evropa da kupuje.

„Štagod Rusija i Sjedinjene Države da pregovaraju u vezi sa Severnim tokom 2 ili 1, potpuno je besmisleno“, rekao je on za DW. „Da budemo pošteni, na zemljama Evrope je da odluče da li žele ponovo da kupuju ruski gas iz Severnog toka 1 i 2“, smatra on.

Nemačka privreda trpi zbog troškova energije

Postoji li, dakle, ikakva šansa da Evropa ponovno želi da kupuju ruski gas iz gasovoda?

Diverzifikacija Evrope od ruskog gasa i nafte nakon invazije na Ukrajinu bila je glavni faktor koji je doveo do naglog porasta troškova energije tokom 2022. i 2023. Iako su troškovi u međuvremenu značajno pali, ponovno korišćenje ruskih energenata verovatno bi dodatno smanjilo troškove.

Nemačke kompanije poput hemijskog giganta BASF podnele su najveći teret visokih troškova energije poslednjih godina. Portparol kompanije rekao je za DW da ne želi da nagađa o mogućim poslovima u vezi s ruskim energentima, a ujedno je naglasio da to nije jedini faktor koji utiče na njihovo poslovanje.

„Povećana cena gasa samo je jedan od faktora koji utiču na konkurentnost BASF-a“, rekao je predstavnik te firme. „Drugi važni razlozi su trenutna slaba potražnja i rastući obim uvoza.“

Volfgang Grose Entrup, generalni direktor Nemačkog udruženja hemijske industrije (VCI), za DW ukazuje da članovi njegovog udruženja „pozdravljaju mere koje smanjuju preterano visoke cene energije“, ali je naglasio i važnost „pouzdanih partnera“.

„Isporuke putem Severnog toka 1 jednostrano je obustavila Rusija u avgustu 2022", kaže. „Uz veliki napor bilo je moguće obezbediti stabilnost snabdevanja bez ruske nafte i gasa. Ne bi trebalo da se vraćamo starim, navodno udobnim navikama i trebalo bi da u budućnosti izbegavamo preteranu zavisnost od pojedinačnih zemalja.“

Međutim, Hilgenštok upozorava da će privlačnost jeftinije energije uvek moći da usmeri raspravu u pojedinim krugovima.

„Postoji ta vizija jeftinog ruskog gasa koja može da nas vrati bilo gde. Odatle dolazi politički pritisak“, kaže.

Komplikovana ruta

Ipak, političko protivljenje ponovnom uspostavljanju snabdevanja u Evropi i dalje je ogromno. Evropska komisija više puta je ponovila svoj snažan stav protiv toga, u skladu sa svojim trenutnim planovima sankcija.

„Severni tok 2 nije projekat od zajedničkog interesa, on ne diverzifikuje energetske izvore EU“, rekao je portparol Evropske komisije na konferenciji za novinare 3. marta.

Status projekta od zajedničkog interesa (PCI) dodeljuje se projektima energetske infrastrukture, što im omogućava korišćenje ubrzanog postupka odobravanja i fleksibilnije regulacije.

Evropska unija se obavezala da će do 2027. ukinuti sva ruska fosilna goriva, a Evropska komisija je 6. maja objavila detaljnu strategiju i plan o tome kako planira to da postigne. U planu se spominje zaustavljanje uvoza ruskog gasa do kraja 2027. i navodi da će novi ugovori o snabdevanju bilo kojom vrstom ruskog gasa biti zaustavljeni do kraja 2025. godine.

U tom kontekstu, Hilgenštok smatra da bi podrška obnovi Severnog toka bila „apsolutno bizarna i groteskna“.

„Mislim da bismo pokazali da u osnovi nismo ozbiljni u vezi s ruskim sankcijama. Preokret u ovom konkretnom slučaju znači da apsolutno nismo ozbiljni u vezi s ograničavanjem Vladimira Putina da nastavi svoj rat u Ukrajini i ugrozi mir i prosperitet u Evropi. To bi bio apsurdan razvoj“, smatra Hilgenštok.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku